Просвета : алманах за годину ...

2866

српске заробљенике Лондонског «Сербиен Релиф Фонда». Њоме се тумачи добар део самога Ситона-Ватсона у отаљавању толиких послова.

При свем том, много још остаје да се објасни и протумачи код овог човека ретке интелигенције, оригиналне умешности, неприкосновеног поштења и карактера, и недогледне вредноће и марљивости. Погрешка би била и покушати ово чланком као што је овај, и једна од првих наших дужности по свршеном Рату биће да изнесемо опширно, у књизи, резултате рада и податке о животу човека који је у Европи највише учинио да се пронесе добар глас о нашем народу широм целога света, да се сазна о њему ко је и какав је, и да се утре пут његову коначном ослобођењу и уједињењу.

Милан Ћурчин.

Тће Зеглап Кепећ Еппа

(Српски Потпорни Фонд)

Никад ваљда није приватна корпорација учинила толико за српски народ колико овај британски фонд чини данас. То ће се видети и из следећих података које, на најкраћи могући начин, вадимо из службеног извештаја Фондова, издатог прошле године.

Одбор Српског Релиф Фонда образовао се у септембру 1914. Његова се акција састојаше најпре у слању болничких мисија у Србију, јер су, због заразних болести, оне биле куд и камо најпотребније. Прву мисију од 56 чланова предводила је Леди Пеџет, жена британског посланика у Београду. Она се смести у Скопљу, где остаде и после бугарске провале, све до фебруара 1917. Неописане су њене заслуге за време тифуса, где по једна болничарка покаткад неговаше 300 болесника, и где се разболе и сама Гђа Пеџет. За последње време, под Бугарима, она је — осим болничког неговања — поделила одела и хране на неко 7200 особа. — Друга мисија, под Леди Вимборн поче да ради у фебруару 1915, такођер у Скопљу. У априлу 1915, треће оделење, под Госпођом Стобарт, смести се код Крагујевца, помажући особито сељане. Оно после издржа тешко повлачење преко Албаније. У лето исте