Просвета : алманах за годину ...

ТВРДА ВЕРА У ЈУГОСЛОВЕНСКУ МИСАО.

Од своје ране младости, ја сам веровао у остварење југословенске мисли, и та ме вера није никад издавала.

Данас, више него икад, ја сам не само свестан нашега јединства, него поуздано верујем и у наше уједињење. Ту своју непоколебљиву веру имао сам прилику исказивати у последње време више пута.

Сувише заузет пословима своје службе, те тим стављен у немогућност написати за Просвету овом приликом што опсежније и пригодније, сматрам да неће бити на одмет да пред њене читаоце изнесем одломке из изјава, које сам о томе питању чинио.

Приликом претресања Југословенског Пштања, на седници од 1/14 јуна 1916 у париском Социолошком Друштву, изазваног предавањем г. Жоржа Божен, и у коме су узели удела г. г. Т. Жоран, Е. Оман, Л. Ајзенман, П. К. де Ланикс и Е. Бенеш, ја сам изјавио:

«Сводећи претресање Југословенског Питања на расправу његових социолошких елемената, мислим да је потребно на првом месту констатовати да се тежње за уједињењем које видимо данас код Хрвата, код Словенаца и код Срба најприродније и најлогичније објашњују нагоном етничког самоодржања, који је јачи од свих других побуда. Овај нагон остао је жив у најдубљим слојевима нашег племена. Као што су наши претци, пре него што ће постати католици, православни, протестанти па и мухамеданци, били прво Словени (Хрвати, Словенци или Срби), тако је и у наше дане, или још тачније: од незапамћених времена, наш народни дух сачувао своје унитарне одлике. Наши гуслари непрестано објављују у свакој прилици превагу народног осећања над верским. Код нас се без престанка понавља да «брат је мио које вере био» и да «не пита се ко се како крсти, већ чија му крвца грије прси». Ово нам може изгледати чудновато, с извесне тачке гледишта чак и јеретички, после петнаест столећа хришћанског живота; али јето једна чињеница о којој треба водити рачуна и коју не треба губити из вида. И пазите како је наш гуслар, човек из народа, потпуно сагласан у овоме са највећим нашим великанима политичким па чак и верским. Први интелектуални покретач Словенства није био нико други већ један католички свештеник из ХУП столећа (Крижанић), а један од великодостојника Католичке Цркве, један од њених славних људи,