Просвета : алманах за годину ...

— 31 —

Њих све нећемо набрајати; наша дневна штампа у Европи и у Америци их познаје и противу њих се бори. На једнога од њих као да се заборавља. Међутим, он као да је највеЋи: То је незнање, непознавање Аустро-Угарске Монархије. — Управо, криво познавање ове композитне државе.

Ко је год пратио европску штампу за време овог рата, не само савезничку него и непријатељску и неутралну, могао је видети да мало ко познаје ову Монархију онакву каква је она у ствари. Већина државника, публициста, парламентараца и другога света у Европи и у Америци, света који се интересовао јавним животом Европе, знали су за једну Аустро-Угарску коју ми Срби, Хрвати и Словенци не познајемо, а с нама ни Чеси, ни Пољаци, ни Румуни, ни Словаци, ни иридента италијанска; знали су за Аустро-Угарску бечкога Кореспонденц-Бироа. Они су мислили н. пр. да је Аустро-Угарска једна велика, независна национална држава, у којој живе само два народа, Аустријанци и Угри, који имају свој независни политички, економски и интелектуални живот, свој народни идеал. Они су веровали да је и црква у њој национална, а слобода савести неограничена. Они су живели у уверењу да је то, и ако конзервативна, једна врло напредна и строго уставна монархија, у којој су слобода штампе, слобода збора, договора и удруживања врло широке. За њих су Угри били најуставнији народ, а Аустријанци један народ који је са својим законима о оп_ штем праву гласања стекао место међу демократским државама. Многи је мислио да су Аустријанци «весео и витешки народ», а Угри «први борци за уставне слободе», које некакви Југословени, Чеси, Словаци и Румуни из шовинистичких тежња хоће да униште. Они су веровали такве и друге сличне бајке.

Они нису знали да је у Аустро-Угарској од 52 милијуна становника само 12 милијуна Немаца и само неких десетак милијуна Угра, који господаре над осталих 30 милијуна Чеха, Пољака, Словака, Срба, Хрвата, Словенаца, Румуна, Италијана. Они нису знали да је Аустро-Угарска и у политичкоме и у економскоме, па и у интернационалноме погледу само васал, слуга вишега ранга у служби германскога Ргапд-а. Они су са чуђењем гледали да се све војске у рату боре за неку државну идеју, за неки народни идеал, а да се