Просвета : алманах за годину ...

ПЛЕН

стања. Командант војске био је у земљи увек највиши представник власти.

Војни режим представљао је стварну врховну власт не само за време окупације, него и после анексије, када је створена нека врста Народног Представништва.

Ми не мислимо улазити у ближе излагање система аустро-угарске владавине у Босни-Херцеговини. Г. Др. Н. Стојановић, један од најугледнијих политичара и државника босанских, дао је о томе у својој најновијој студији“ врло тачан преглед.

Но била би највећа заблуда мислити да су Босна и Херцеговина једине области, у којима је Аустрија одржавала тако тежак режим.

Ако бацимо само један поглед на владавину аустријску у свима њеним областима, ми видимо да је њен систем владавине увек исти. У Ломбардији, као и у Чешкој, у Буковини и Далмацији, Ердељу и Хрватској, у Венецији и Словеначкој, Аустрија је била у беспрекидној борби са својим поданицима. Чак и пошто је изгубила талијанске области и коначно потиснута из Немачког Савеза, Аустрија није стекла никакво искуство. На против, после стварања Споразума са Угарском, Дунавска Монархија заводи дотле невиђени систем борбе државних органа против свога сопственог становништва. Једина земља која је пружала сличне призоре била је Турска.

Европска дипломатија вештачки је подржавала и штитила од распада Османлиско Царство кроз читаво једно столеће. Не само због себичних интереса или супарничких побуда, него поглавито због страха да се не створе на рушевинама азијатске државе нови друштвени организми, који ће можда бити мање способни за живот од самих Турака. Не један велики државник и дипломата енглески и француски живели су у овим идејама. Балкански народи су од тога страховито много страдали, а Пруска и Аустрија, користећи се енглеско - француским заблудама, припремале себи наслеђе «болесног човека.»

Само благодарећи неуморном раду и животној отпорности малих балканских хришћанских народа, као и по-

тоцима проливене руске крви, успело се, да младе балкан-

" Возте е! Негхевом те (аппехјоп-аезаппехјоп).