Просвета : алманах за годину ...
о
тинента дугују своје данашње народносно и политичко развиће.
Аустрија је остала неумитни противник Идеје о стварању држава на принципу народности. Она је остала најодлучнији противник свих политичких струја и покрета либералног и демократског карактера. Још и данас, кад скоро на целом шару земаљском Демократија и политичка Слобода узимају најшире размере, Аустрија потсећа човечанство својим уређењем на средњевековно доба. Шта је управо Аустрија; Она је симбол времена када су Државе биле приватне својине крунисаних глава; када су права и жеље народа, као етничких целина, били сасма потчињени правима и личним интересима појединих владајућих породица.
Данас Аустрија представља једну фикцију, један абнормални организам међу државним организмима. Аустрија нема ни један од битних принципа, на којима почивају сувремене државе. Државници, научници и филозофи нашега времена не могу навести ни један разлог који би диктовао, у вишем интересу човечанства, даље одржавање Хабсбуршке Монархије као посебног државног организма.
На против, велики Светски Рат има за идеју водиљу формирати нове државне организме сходне самосталним опредељенима великих и малих народа. Државници и дипломате Велике Алианције апсолутно су упућени ићи једним јединим путем, који је определило време у коме живимо: наиме изаћи на сусрет жељама народа и створити националне државе.
За време овог великог светског рата, Хабсбуршка Монархија показала је како је у европској заједници савршено окончала своју мисију. Народи који је сачињавају представљају потпуно одвојене национално-политичке и етичке целине. Они манифестују са више упорности и одлучности него икад своју жељу да живе својим посебним животом. Велика Светска Алианција одговорила би само делимично своме узвишеном позиву ако би се ограничила на уништење пруског милитаризма и ослобођење Алзас-Лорена. Да се човечанство спасе нових потреса, који могу бити не мање страшни и разорни од садањих, неопходно је, да сви народи који сачињавају Аустро-Угарску