Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ХМ

уучило се из сриских уџбеника модерне наставе, али, због тога, што су бугарски писци Орид огласили за „бљлгарски град“, други истакнути њихови писци пишу, да је та школа била „едно часно Бљлгарско училице“.')

И црквено-словенски језик, и школе манастирског метода, сви садањи бугарски писци називају белгарским, и ако су њихови претци, прву бугарску школу у Габрову (г. 1885) позлравили као „славено-болгарско училшце“.“)

Угледни бугарски писац, Д-р Ив. Д. Шишманов, написао је, 5) да је, до 1845 г., и у Нишу у Подунавској Бугарској, била отворена бугарска школа Беланкастарског метода. Међутим, у Нишу је, у истини, нова српска настава почела владати још од 1827 г., још од доласка у Ниш учитеља Спиридона Јовановића, родом из Чакова у Банату.

Ето, таквим је неистинама о овим приликама у јужним српским областима испуњена бугарска литература. Тачније речено: таква је пелокупна та бугарска литература. С тога је мало и употребљива. Као што је тачно оценио г. Павле Поповић.) „Целу ту бугарску литературу треба избрисати потпуно и почети испитивање изнова“.

Исто тако, врло обазриво се могу употребити и личне преписке бугарских просветних радника у нашим областима са њиховим угледним људима и организацијама у Бугарској и у Цариграду.

Због свега наведенога, све до сада је, о школама и учитељима у овим областима, владала велика збрка. Писаних тачних података о томе врло мало има. Верно забележена казивања старих и обавештених људи, о томе, такође су врло оскудна. Највећа збрка је владала у личностима учитеља, и у карактеру школа, у погледу метода и уџбеника.

Код оваквога стања ствари, главна моја брига, при изради ове радње, била је, да ушврдим право сшање ствари. Свако место, сваку школу, испитивао сам најмарљивије и најкритичније. Поред марљивога прибирања писаних података, стигао сам, да, у току дужега времена, испитам и старе људе у свима јужним областима.

7) Јорд. Иванов, Бљлгаритђ вљ Македониа, 61287! 8) Мебр. 1М, с. 623 и др.

%) АБСбр. МТ, с. 73.

%) Јужна Србија — Скопље 11 (Увод).