Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

12 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

ности, вршили учитељски посао'). Таквих учитеља манаст. метода било је све до Српско-турских ратова 1876—1878 г. Већина учитеља били су свештеници, живописци, занатлије, ситничари трговци, механџије и др. Било је доста случајева где је какав занатлија, или слаб трговац, био учитељ у једном или више места, па се опет враћао своме занату, или продужио трговину, или други који посао. По селима сви су учитељи, и за време учитељевања, радили друге послове: занате и привредне послове. Било је учитеља, и то све до поменутих ратова, који су радили свој занати у самој школи „за време часова“. Стога у велике већине учитеља у оним странама, све до полов. Х!Х в., није ни било идеализма и национализма, већ само материализма. Где се коме више плаЋало, тамо је одлазио за учитеља, и колико се шта од њега тражило, онолико је и давао, ако је могао“). Изузетак су чинили учитељи, који су онамо одлазили из Србије (и Војводине) као и они који су се школовали у Србији, па били у оним областима учитељи. Исто тако, изузетак су чинили, доцније, од Кримскога Рата наовамо, и учитељи који су долазили из Бугарске.

Ученици манастир. школа били су врло различите старости и узраста. Било је деце од 7—8 година, а било их је и младића од 18—20 година. Ученика је било и ожењених људи“). По сеоским школама и онима у манастирима тај је случај био све до краја 1800 седамдесетих година.

') У своме спису Различна побчителна наставленћа, који је штампан 1819 г., Хаџи Јоаким Кратовски пише о учитељима, својим савременицама: „Каквљи бели Стин аблљи и дрбги даскали, ТА ULOTO nacnbi cranu G:ie x}Tidните, а сега конто не са бели оучени, иматђ и дрбги да SuaTb, a aKW 3C4aMbI незнаатљ като да неса хупани“.

>) Глигорије Прлинчевић, бивши оридски грчки учитељ, отишао је у Тирану за грчког учитеља само због веће плате (Мебр. ХТ, с. 360 и др).

%) У манастирским шкотама и ослобођење Ниша ни Врања 1877 –78 затекло је не само одрасле младиће, него и ожењене људе. — Сотир Т. Аранђеловић, адвокат у Београду, брзо пред ослобођење Лесковца поучавао је ожењена манаст. ђака Михајла, који се онда и рукоположио за свештеника, а у Ши ТУ разр. основне школеу Врању дошли су, г.1878, манаст. ђаци из с. Жапског, Буљесовца, Големог Села, Градње, Власине и др. читави људи, међу којима је било и ожењених. По бугар. податцима, бугарских младића у семинаријама у Русији и др: још 1800 педесетих —1800 шездесетих година било је младића од по 20—25 г. За ученика Захарију Петровича Кнажеског, зна се, да је имао 45 г. (АБСбр. М1, с. 139 —140; Мебр. ХШ, с. 638.