Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

14 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

О учитељима и књигама бринули су се, у прво време, владике и трговци'). Владике су се старале, у првом реду, 9 грчкој школи и грчким учитељима. У многим местима бринуле су се владике грчке и о словенској школи само до појаве Бугарског Ексархата. Споменули смо да су се наши монашки редови били разредили, а свештеници су били и без способности и резигнирани. — Школовани у онако скромним словенским школама и због незнања грчкога језика, и најотреситији и најбољи међу њима, једва да су могли дотерати до положаја иконома (митрополитскога намесника) и протскога чина. Због тога су се о школама и учитељима могли старати. само трговци. Њима су, за њихову децу, нове и боље школе једино и биле потребне. — Ни оне области у Турској онога доба нису биле повезане путовима и саобраћајним олакшицама, те су трговци били једини људи из народа, који су путовали по полуострву, а многи и много даље, по својим трговачким пословима. На тај начин су они и долазили у додир са просвећенијим светом; са управним, турским и грчким, круговима; са управом Србије и, доцније и бугарском организацијом у Цариграду и страним мисијама. Данас имамо писаних података и забележених, проверених, казивања, да су се многи трговци још 1800 тридесетих година старали о учитељима и школама у својим местима. А познати су нам трговци издавачи и помагачи словенских књига онога времена“) као и они који су доносили књиге за школе у својим местимаз) и т.д. Видећемо да су српске књиге и у блиска

') Љуб. Стојановић, Стари Српс«и Записи бр. 9287; — Годишњ. Н. Чупића ХХХУ с. 120; — Гедеон Јуришић (Дечан. Првенац с. 111) о скопљанским трговцима свога времена пише: „Скопски житељи нису тако сурови. Трговци њини мешају се с европејским људима и увиђају како се народи

просветом облагорзђавају“. — Из података који су објављени у збирци Из Архивата на Н. Геров | и |! део, види се да су 1800 шездесетих година сву школску и прквену ситуацију у овим областима држали у својим рукама

градски трговци. Тако је било ни у Србији све до 1840—50 г.

=) Познат је велики број трговаца издавача и помагача књига Јоакима Кратовског, Кирила Пејчиновића и др. писаца из прве половине XIX HB. (B. Љуб. Стојановић, Стари Српски Записи и натписи 1— У.

8) Д-р Ив. Д. Шашманов (Мебр. XI, 679) између осталога пише о овоме и ово: „Тукђ, на панаира (у Узунџеву) си давахх гелаег-о0ш5 не само тђрговцитћ а и писателитђ и издателитђ отђ всичкитћ краица на Бљлгарил. При липесвањње на книжарници, книжнината се продаваше и купуваше на пазар като обикновена стока, Които искаше да си продаде по сигурно книгитђ, отиваше на