Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

li

Утицаји на просветни и политички рад у нашим јужним областима

_ Још устанцима својим на Турке, Шумадија, потоња Кнежевина Србија, привукла је на себе пажњу свега хришћанскога света у Европској Турској. Од постанка Србије 1817 г., та пажња и симпатија балканских хришћана све је више расла, а балкански Словени сву своју наду упрли су били једино на Србију. Од постанка Грчке, та нада балканских Словена у Србију, све је више расла. Ма шта се догађало у унутрашњој политици Србије, све до видљива ангажовања велике словенске царевине, све су се наде полагале на Србију. Једном речи, Србија 1800 двадесетих и 1800 тридесетих година била је узор и за све суседне словенске народе. По слободи и гостопримству, које су и наши сународници из неослобођених земаља и суседи') уживали у Србији; по српској широкогрудости, јавној безбедности и правди, која је држала у Србији; по општем благостању и напретку и т.д., Србија им је била највећи идеал! Затекли смо многе старе људе из оних области, који су оних времена, као трговци, путници или ралници живели у Србији и онако о њој идеалисали; који се нису могли нахвалити владавине кнеза Милоша и првих година владавине кнеза Александра“).

5 И ако из доцнијега времена, Макензијева и Ирбијева (на пом. м. · с 193) пишу да су и сами Арнаути ценили Србију. =) (Ово стање и овако идеалисање о Србијн онога времена пева се у многим песмама које су постале у самим јужним нашим областима, Између осталога, забележио сам у Острову ову песму о Карађорђу и Милошу, н r. 1916, 1917. и 1918. слушао сам је и у многим другим селима на Солунском фронт :