Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 4198

био је поп Сима. Народ ни са њим није био задовољан. И кад је митрополит Пајсије. дошао из Призрена у Тетово, преко Шар планине, прваци, поново, умоле митрополита, да смени и Симу, али Пајсије га не хте сменити. Кад су, при испраћају митрополита, поново, и то одлучније, замолили, и затражили, да се смени Сима, митрополит Пајсије се наљути и одврати им да сваки гледа свој посао, а он ће цркву; „Ја сам владика, а не и ви“, и оде. H то је доста учинило да се многи одрекну Патријаршије и приђу ексархиској струји. Осем тога, на Светога Саву, 1875 г., истакнути свештеник и одушевљени, али нетактични, и џандрљиви, поп Сима, потоњи архимандрит Сава, употребио је градску жандармерију против неколико тетоваца, који су, са својим породицама, били, у школској згради, заузели један простор, кроз који није водио директан прилаз у школу, а кроз који је поп Сима, у пркос свима, хтео да проведе свет, који је био у цркви на служби. Том приликом се изродила велика гужва, о којој су, после, расправљале, не само државне власти, већ и тетовски Арнаути и Турци. Овај догађај је неповољно утицао на сав свету Тетову и, непретерано, се може рећи, да је овај догађај и најнепосреднији повод организовању Ексархиске парше у Тетову.

На тај начин се тетовско српско становништво поделило у два неједнака табора, и почело се трти између себе. Главни спор вођен је око цркве. Свака страна је хтела цркву за себе, и парница се водила у Призрену. Из писма од 21 априла 1875 г., које је поп Сима писао Илији Ставрићу у Призрен“), види, се да су, у то доба, и ради цркве били у Призрену митрополит скопски Пајсије, а из Тетова, од патријархиста прваци Гетшар Ћешић (Ђокић), Димштрије Јовановић и Диме Мартиновић. У пом. писму, за рускога конзула Јастребова, пише поп Сима, између осталога, и ово:

„И молимо најпокорно колику е могућно да се постарате за цркву да не отму наши несретни бугари које данас се научавам да честити мутесариф Паша бидналљ хазилђ и е добио опет ордена за заптие мемури... да се постарате кое може да се прими ферманљ и заповђст за граденђ цркву и тако молимо да се споразумите са г. мана...

„И то вамђ јавламђ кое у Скопло имају упомеђусобомђ нестрећни Бугари кои никноа Бугарског Крала

7) Држ. Арх. — Кнеж. Канц. 1875 — април.