Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 495

Бугарски учитељи, и ако су и до сада допирали до Тетова, нису се никако могли усталити и ухватити корена у народу. С тога је, бугарска организација из Скопља, велики новац бацала на Тетово, и, као што смо већ изложили, била придобила у Цариграду попа Серафима, који је био упућен у Патријаршију, да поради у Цариграду, да се да ферман ради подизања нове цркве. Та акција бугарске организације јавно је узела за савезнике разуздане Турке и Арнауте тетовске. Тетовски арнаутски „племић“, Есад паша, окомио се био на учитеља Настаса Крстића, док га није, једнога дана, напао на улици и то брутално.

Какве су прилике онда владале у Тетову у односу на Арнауте и Турке, види се из овог дописа из Тетова, који је донео лист „Будућност“ године 1873 Бр. 68: „У Тетову, до пре неколико месеца био је учитељ Настас Крстић, који је тамо у Морави (то је био псевдоним за Србију) учио књигу и у Тетово, своје место рођења, дошао и учитељевао. Дошавши из Мораве, донео је на себи постаро европско одело, (капут, панталоне, прслук). Есад је чуо како је Настас у француском оделу, али га никад не сукобљаваше, јер учитељ је увек бегао из свога стана у школу натраг, па се затварао; а кад би Есад у школу дошао, па би се сакривао, шаљући пред Есада другог, старог учитеља.“ — У допису се, даље излаже, како се Настас сусрео са Есадом, кад се враћао од своје веренице приликом прстена. Есад заустави Настаса и његово друштво и лично избио и Настаса и другове му. „Настаса је повалио и тешко по врату ударио да је овај пао у оОлато.“

Настас је брзо после овога напада и напустио Тетово. Отишао је у Лесковац. После Настаса били су, у Тетову, учитељи: Аћим Паламаревић, учитељ слабе спреме; Никола Стојановић, родом из Новог Пазара, такође учитељ слабе стране и Лазар Димитријевић из Скопске Црне Горе, који је школу учио у манастиру Високи Дечани.

Као у свима местима у јужним областима, у којима је живела и радила српска школа с новим уџбеницима, и за време Српско-турских ратова, тако је било и са школом у Тетову. После поменутих учитеља, године 1879, дошао је, поново, у Тетово учитељ Стојко Аћимовић и он је, вешт и искусан у односу према турским властима и месним Турцима, очувао српску школу у Тетову све до 1883 године. Ове године, дошао