Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX в. : (до српско турских ратова 1876-78)

Додатак

О Константину Огњановићу (стр. 18) в. још Сбрм. ХХ МЕ, с. 54—55. Год. 1823 из Враце отишао А. О. у Пирот и оданде се јавио у Врацу, па отишао у Београд. Пошто се, после Пазван оглуа, смирио, стално се настанио у Враци, и ту је отворио прво редовно врачанско училиште.

Не зна се откада, али 1823 г. већ је могао доста тачно — прфвљеходно — да пише бугарски (с. 54). У Враци је био или до краја 1829 или до половине 1830 године (с. 55).

Год. 1830 био је Огњановић у Букурешту (с. 95).

Год. 1844 хтели су Огњановића, да доведу у Габрово за учитеља. Цветко Ненов радовао се томе, што би се могао, у методу, користити од Огњановића (АБСбр. ХХ;, с. 359).

О Стевану Ковачевићу (стр. 22) в. још Сбрм. ХХТ, с. 300. Он је био и први тутор бугарске цркве у Цариграду, 8 маја 1851 г. (АБСбр. Х1ТХ, с. 28).

Ка стр. 128. У Струзи се, првих година ХЈХ в., помиње даскал Димштрије — Митре.

Ка стр. 354. О Тодору Манастирском в. АБСбр. ХХГ;, с. 348 и Мебр. ХХГ У, с. 9.

Ка стр. 129. Првих година ХЈХ в. у Дебру је био учитељ Дојчин. (Кодика — парусија цркве Св. Николе у с. Враништу).

!тадгробни записи у Тетову (стр. 296).

1839. уутомкуа 14 знатјсе Фкако престакнса зафђух стомновх трмокћх (6 кременаго ж!кота: ко жотв кКчном8: | (0 негоко племе не остана ној само една матер жалостна прочитамцимх речјте Богу даго прости : пожке кекћух жРта сковго : ата : 15 : сја направ! столе КАрСтТеКћ наречен брата пегока па 1849