Просветни гласник

13'

групама нсторијских и Фалолошких наука, ко буде анао два или више од отих језика, или један од н.их и један од главних словенских језика, (међу којима наравно руски долази на нрво место). У свези с овнм молич вас, да бисте ми доставили мишљеае Савета Велике Школе и о томе: да ли би било корисно, да се обавезно слушање латинског језика које сада вреди само за ученике историјскофилолошког одсека у философском Факултету, задржи још донекле и за ученике иравног Факултега; ношто мера наставе која се по досадашњем распореду даје из тога предмета у гимназијама (само у три виша разреда), нпје довољна ни за иајнужније разумевање класичких и других споменика римске прошлости. Питање о нопуњању нових катедара, за које је кредит владом Књажевом предложен и Пародпим нредставништвом онако једнодушно одобрен, биће предмет мога другог писма, којим ћу Вам спровести овогодишњи буџет за Велику Школу. Бр. 384 23. Фебруара 1880. у Београду. Министар просвете и црквених послова, р- Г. ^ОШКОВИЋ, с. р.

На ово нисмо г. мннпстра иросвете одговорпо је у нме савета Велнке Школе г. Ректор следећим нисмом : „Госхтодине министре, Но поруци вашој од 23. пр. м. Бр. 334 савет је Велике Школе на својим састанцима од 28. прошлог и 8. овог месеца промпслио о средствима и мерама, које би нужне биле за извршење најновпјих законских измена и доиуна у уређењу Велике Школе, а у цељи да се академијско образовање ио Факултетнма у иравцу веће стр\чности појача и тиме у исто време отпочне спремати земљиште за што скорије оснив^ње српског университета — овога неизоставаог услова и најиоузданијег јемства за народни оистанак н развитак. Савет Велике Школе, руковођен и сам овпм редом мисли, жели и тежи и са своје стране, да садашња независна Србија и у културно-просветпом иогледу постане моћном чињеницом, средиштем и кристализацијоном тачком целог Српства, те да тако У светско-историјском животу народа врши ону ми СИ ЈУ> које је она по моћним изворима своје животне сиаге достојна. Између нринрема које су за ову цељ нужпе, неосчорно је на ирвом месту потиуна спрема личпих

снага за стручпо обрађивање и Факултегско предавање појединих наука без чега и при најиздашнијој материјалној припреми не може бити ни говора о великом и жељно очекиианом тренутку , који ће у духовиом животу српског народа обележити нову епоху напретка и славе — о оснивању српског университета. Вама је, господине министре, познато, како са недостајања довољно јаких и стручно снремних снага врло тешко иде са попуњавањем н сада постојећих катедара у Великој Школи, како с тога н. пр. катедра опште историје као главног иредмета за нсгоријско -Филолошки одсек вије ни до данас могла бити иопуњена, како је даље врло тешко наћи стоучно спремне заступнике за всторију словенских права, мпнералогију, по потреби Филологију н друге неке пауке. И савет Велике Школе сматрајући ову личну спрему Факултетских проФесорских кандидата за први и неизоставан услов, под којим наша Велика Школа може поступно напредовати и тако се времепом до ступња упиверситета уздићи, одавно је већ у појединим приликама доносио оддуке и чинио представке у томе смислу, да би се ваљало што пре и озбиљно побрипути о спреми проФесора за предавање појединих наука у Великој Школи, предлажући у исто време пут н начин, којим би се ова спрема огараптовала. Да су ове одлуке и иредставке у своје време па меродавном месту примљене, ја држим да пе би сада било овпх и оволикпх пеприлика и тешкоћа у нопуњавању упражњених катедара у Великој Школи; да је ово учињено у своје време п онако, како је предлагано, Велика би Школа без сумње могла давати још н потпупију Факултетску спрему кандидатима и за разне гране државне службе у опште и за проФесорска месга у средњпм и прппремним школама посебице, што она треба да чпни и шго у осталом нарочиго у последње време норед свега тога н чиии у толикој мери, да би се по моме скромном нахођењу буџетска сума, која је одређена на издржавање државних питомаца на страни, могла још сада концептрисатн и само или бар у главноме на спрему кандидата за проФесорска места у поЈедпним Факултетима употребити. Ирегпостављајући све ово савет Велике Школе има част, да Вам, господине министре, за сада по Вашем позиву учини ове предлоге: 1) да би се поједине пауке у правном Факултету могле иредавати у ономе пространству, које је за Факултетско образовање непзоставно нужно, савет је по предлогу правног Факултета донео одлуку, да се оие за сада сведу на ове катедре: а) енциклопедија права и историја словенских ирава;