Просветни гласник

учеаици филос . Факултета историјског одсека бити дузкни, да у том времену (од 4 године) положе испит и из једног од специјалних курсова на крају оног семестра, кад је курс држан, а њима се оставља на вољу које године и из којег курса желе да имају оцену. Између наука, које се имају иредавати у фидософском Факултету нису попуњеие или заступљене: минералогија, општа историја, Филологија, која се већ од неколико година никако не предаје, даље статистика, археологија, упоредна геограФпја и астрономија. С тога академијски савет по предлогу филос. Факултета налази да је нужпо, да се што пре попуне катедре и то прво за минералогију, друго за општу исторпју, треће за Филологију, и четврто за статистику, како не би ученици изашли из велике школе неслушав ове науке. Што се тиче попуњавааа катедара за археологију, упоредну геограФИЈу и астропомију, ово се има по одлуци савета учинити тек онда, попгго се подмпри номенута потреба катедара за технички и правни Факултет. Савет је Велике Школе најзад одлучио да Вам се предложи, да се статистика споји са статистичким оделењем у минисгарству Фпнансије, па да један чиновник тога оделења ову науку у Великој Школи предаје, — онако исто, као што би се и нредавање археологије имало спојити са народним музеом. Савет је оваку одлуку донео за то, што налази, да је за предавање статистике довољно два до три часа недељно преко целе године. И 4. Савет Велике Школе није мислио, дз се укида предавање Француске литературе већ само предавање Француског језика; и по томе је и сада тога мишљења, да односно предавања Француског језика остане онако, како је новим законом наређено, а што се тиче Француске литературе ова треба и даље да се у Великој Школи предаје и то само у историјско-филолошком одсеку за сада у III а доцније у IV години. Ово треба и може да се учини у толико пре и лакше, што је у Вашем горе поменутом писму наговешћено, да ће се од нове школске године појачаги и ироширити предавање Француског језика у

| гимназијама и то тако да се отпочне са трећом го| дином, дакле у нижим гимназијама. Што сетиче предавања латинског језикаифранцуске литературе у осталим Факултетима, савет Велпке Школе у интересу појачања стручне спреме налази, да ствар ова треба да остане онако, како је новим законом регулисано. Но како је међутпм Француски језик с литературом предаван у овој школској години по старом закону и како је опет с друге стране немогућно, да се сада у II течају ове школске године односно уписа изврши наређење §-а 9. под а новог закона, то је савет Велике Школе мишљења да се предавање Француског језика продужи до краја ове годипе и да учепици дужни буду пз овога предмета испит положитп; и мени је част замолити Вас, господине министре, да бисте ми изволели Вашу одлуку у овоме погледу што скорије саопштити, како бих и ја с моје страпе могао по овоме а у смислу Вашег писма учинити шта треба. Било је у савету говора и о томе, да се постаром закону наставе предавања и на крају ове школске године испити полажу и из латинског језпка и зоологпје; но ирема изјави дотичних ироФесора нашло се, да ово не би било ни удесно ни потребно. Очекујући о свима овим предлозима Вашу одлуку част ми је у исто време јавити Вам и то, да ћу у своје време позвати савет Велике Школе, да он у смпслу нарећења §. 17. закона о уређењу Велике Школе донесе одлуку: да се у почетку идуће школске године уједно штампају детаљисани програми проФесорских предавања из појединих наука заједно са распоредом предавања истих наука по Факултетима, годинама или течајима и по броју недељних часова. Бр. 140. 18. Марта 1880. У Београду. Ректор Велике Школе, Р' ГОЈАН ју1арковић, с. р.