Просветни гласник

с похвалом примитв, ако би се с обзиром на околпости и прилике које су претходиле и које сам у пеколико спомепуо, сами драговољно пријанили за проФесорски исппт и опи проФесори који су прешли 5 година по нису још навршили 10 година указне службе. То бн још ваше уздигло углед њима и заводима у којима служе. То би њима а и свој струдп на хналу и понос служило. А тпме би опи код власти и својих другова као и пред светом стекли више црава на пуну пажњу и на све обзире, које мора желети сваки свестан и високо образован син ове земље, који хоће научним и умнпм радом да светли међу својима. Ово и ако пије за њих Формална законска обавеза,али би по мом уверењу на сваки пачип била морална дужност. А дужности ове врсте и овог зпачаја за свеспе и образовапе људе често су исто тако важпе и свете, као и иозитивно прописана законска наређења. Културни, па, и нолитички наиредак нашега парода зависи у велико од добре и јаке научне спреме, од грађапских врлина и од натриотског духа оних људи, којима је васнитање и образовање српске омладине а нарочито у средњим и вбшим школама поверепо. Па све жртве и сви наиори који у овом правцу воде постављеном задатку, не треба и не могу да буду тешки просвећеним синовима и напреднијим умовима овога парода. У овом смпслу желео бих, г. Директоре, да се закон о проФесорским испитима нрими од свију опих

којима је за правац и употребу намењеп. И ја се надам, да ће се он у том ширем погледу и у оном духу разумеги, како је од позваних законодавних чинилаца а према потреби времена покренут и у живот уведен. Влада Књажева учипила је што је могла за унапређење оних млађих паставника, који не би били у стању тако скоро јавити се па проФесорски исиит, те за спрему треба им и више средстава и времена. Од њих се очекује, да ће својим радом и понашањем потврдити, да су заслужили ону пажњу и одликовање које им је указано. А остали који нису могли бити унапређени, пре но што је почео овај закон да вреди, за цело ће исто тако приовути да изврше законске услове, према држави и школи намире иозитивне и моралне своје обавезе, које су пм нужпе за даљи службени напредак п за стручно научни позпв њихов. Ближа правила п програми за иолагање проФесоргких испита биће скорим према чл. 15. закона утврђепн, и тада ће вам се на употребу саопштити, а штампаће се и у „Просветном Гласнику."

Министар аросвете и црквених иослов?, рт. ршковитл, е. р.

Бр. 508. 1. Јуна 1880. год. У Београду.

Р А С П И С Г. МИНИСТГА ПГОСВЕТЕ И ЦГКВЕНИХ ПОСЛОВА

свима окружним наче^лствима и 5 Из многих извештаја, које сам у течају ове школске године добијао од учитеља основних школа, нриметмло се, да су на више места школске зграде неоправне тако, да ђаци и учитељ једва у њима бораве; било је и таквих, у којима су се предавања у току године морала обуставити. Поред тога, недостајале су у знатном броју школа и најнужније школске потребе, како за наставу тако и за намештај школски, а и за жигљење при школи. Учитељи се жале и на то, што се врло нередовно довлаче дрва за грејање школе. Било је и таквих случајева, да су нрошле зиме отиуштани ђаци својим кућама због немања огрева. С погледом на све ово нашао сам се побуђен наредити што следује :

1равама вар. београда и мајданпека I Начелство ће у напредак настојавати да се школске зграде оирављају у време школског одмора, јер је то најзгодиије доба године за оправке кућа, и што тиме неће школа дапгубити. При том има се обратити особита иажња на снољну и унутрашњу страну зграде, и то: а) да ли је кров добар, па ако није да се цретресе; б) да ли су зидови и пећи оправне, и ако нису да се то све доведе у ред; в) у каквом су стању где патоси, иа циглом обложени нека се свуда патошу даском; г) прозоре, врата, браве и т. д. оправити, а према потреби с новим заменити ;