Просветни гласник

ове раепроетргае изобиље своје цивилизације далеко у данашњу карварством поплављену Малу Азију. На сиријекој обали, коју вали ередоземнога мора запљускују, жинели су од старина трговачким духом запојени Израилћани (Јевреји) и Финичани, а даље на југу у земљама аФричкога Нила цветала је најсгарија култура, од које су нам вередостојни трагови остали'. Тек доцније задобија она земљишта, и преко мора у јевропској земљи где расте лаворика'—у Јелади,—а за тим и у дивним пољима Италије, изнад којих ее готово вечито надноси чисто плаветнило небеекога свода. Рим је у етаро доба, може се рећи, био последна тачка целог културног развитка. Што је се као оригинална к} т лтура налазило западно од Италије, једва се може овде у обзир узети. Полет мисли, који нае Је пратио од обала Хоангоа до Тибра, показао нам је у ието време ток културе у старо доба. С једним јединим изузетком Египта, кога према данашњем нагаем знању нико није надмагаио у старини културе, култура чудноватом правилногаћу иде заједно са сунцем од иетока на запад 1 . И при том се може опа,зити лепо њена особита наклоност нрема земљама испод тропског појаса; она нигде није прегала 40-ти ступањ северне гаирине, и само доцне — у последње време — дође и у Рим, који лежи на 42° с. га. Тек у периоди средњега века крчила је она полако пут најпре на запад а за тим поступно и на север. Ту до^оше на ред Шпанија, Француска, Енглеска, и Немачка. Непрекидни покрет од истока на запад изазвао је код утопиетичких Фанатика мисао о неком опгатем коловрату културе на земљи. Они видегае, како она прелази преко океана у Америку, те да се одатле преко Аустралије као преко моста враћа у своја етара нраседигата, одакле ће ваљда из нова отпочети евој коловрат. Они спазигае, како ће Јевропа, данашње седиште цивилизације, онда поново потонути у полуварварско етање ; на против на обалама Миеисипи ново неко поколење диктира ће законе културе. Шта је пак у ствари са целим

тим жалосним изгледом Јевропиним, казује нам најпростије посматрање, а то је, да је у културном току у последње време наступио обрт, који се врло радо превиЦ. Култура је на обалама атланског океана стала , а одатле је ударила натраг, и ночела је бити наклоњена нарочито северним земљама. Као год гато се у старо доба границе њене свргааваху са 40-тим сгунњем гаирине к северу, исто се тако може данае рећи, да се с истим ступњем тпирине те границе енршавају на југу. Она је Шпанији јопт пре више етотина година окренула лећ,а; Енглеска и Француска нретрпеле су у најновије доба у једноме нравцу бар пораз , који њихов културни положај потреса ; на против Н мачка је се подигла до чудновате величине. Северне царевине чувају културно благо, које су изодавна задобиле а ва истоку најиосле седе народи, који никад жудније до сад нису изгледали да предузму културно наследетво својих западних суседа, а оно, што су већ примили, да носе дубоко у Азију на обале Оксуеа и Хималаја, дакле у она места где су народи у сгаро доба "тановали и где ми с чуђењем поематрамо њихове гигантске споменике. Ми видимо дакле, како се у етароме свету коловрат културног напретка сам свршава, а не морамо страховати да ће нае епигонци е оне стране океана претећи. Ја ћу у своје време показати, како се колонизација Америке бољом расом, а нарочито Англосасима, не мож.е никако узети као продужење јевропскога покрета културе, јер новорођени американски елеменат, подмладак на туђем земљишту, нанлази у непроменљивим природним околностима на такве препреке, које није у стању да уклони, и ако старо биље (суплеменике) домаћег становнипггва силом својом надмашује. С овим се не изриче никако као да нема будућности американска бела раса; овде се не каже ништа друго до то, да њихова култура мора остати ограничена и на континенту који су они за нову отаџбину изабрали. Да ће она премагаити ван тих граница, не може ни говора бити. То исто вреди и о јевропским колонијама у Аустралији, које ее тако нагло раз-

1 Но о овим се никако не тврди да је између различитих културних седишта постојала вечито нека културна веаа, онако исто, као што је се могао у појединим случајевима и на ограниченијим просторима наћи са свим други ток културе, н. пр. у Ерану, где се, као што научњак проФ. Бг. Кг. Ми11ег износи , напредак културе од запада на исток може са сввм тачно пратити (КауагаКе1зе. Е1ћпопо1о§1е, у уводу).