Просветни гласник

508

в. ЈрГзВИАЧЕЊЕ КВАДРАТНОГ КОРЕНА ИЗ РАЗхДОМАКА. 1 Као год што ( 4 | 5 ) 2 износи ">/„, тако исто и УТ^ мора изнети јер је — У4 Ј / 5 2 = 4/ & . И тако видимо, како се има извлачити квадрагни корен из разломака, ако су бројитељ и именитељ потпуни квадрати. Ваља дакле у том случају извући квадратни корен из бројитеља и из именитеља, и оно што изиђе од бројитеља узети као бројитељ, а оно што се извуче из именитеља узети као именитељ. 2. Но дешава се, да се потпуни квадратни корен може извући само из именитеља, а из бројитеља не, н. пр. У том случају извући ће се из именитеља потпуни квадратни корен, а што се тиче бројитеља , из њега ће се извући помоћу десетних места онолико колико хоћемо да нам је резултат тачнији. У% уТ7 = 4,1424 .... 4 3 = 16 10^0 : 8 81.1 = 81 1900: 42 424.4 = 1696 2040 ( 0: 828 8282.2 = 16564 1 *83600: 8284 82844.4 = 331376 52224 И тако имамо : = 0,2 X 4, 1424. ...=0 ,82848 .» 3. Ако именитељ није такав број , да се из њега може извући потпуни квадрат, онда ваља

гледати, да се тако удеси, да може бити потпуни квадрат, Н. пр. У%. V"аГ _ I /»Х8 1 /40 У\о 1 \/ V- КТХ8 г 64~ 8 ® ^ 40 у40 износи : 6, 3 24. Према томе биће VI« = VI = 1 ^ = °. 7905 Много је простије и брже у оваквим елучајима претворити прост разломак у дееетан, па из десетног разломка извући квадратни корен с онолико десетних места колико се хоће. Н. пр. У ^/а = ^0 ,625 = 0 ,7905 ... ИЛИ = 0 ,7906 4. Кад из десетног разломка има да се извлачи који корен , онда се циФре ^које представљају целине, деле у класе е десна на лево , а ци®ре, које представљају разломак, деле се с лева на десно у класе. (Последња класа попуњава ее нулама за онолико меето колико јој недостаје). Свакако главна црта, којом се бележи подела у класе, мора пасти онде где је и десетна запета. Н. пр. ^144 ,8125 = ^1 [44 Ј(ј1 25 У 1|44 ,|81| 25| = 12 ,0338 I 2 = 1 ~Г4 ( 4 : 2 22.2 = 44

8 ( 1 : 24 812(5 : 240 2403.3 = 7209 * 9160 ( 0 : 2406 24063.3 = 72189 194110(0 : 24066 240668.8 = 1925344 - - 17756*) (сврши -аЕ се)

љ *) Што смо ип обележплц у последша два одељка као : «Извлачење квадратног корепа пз вепотпуних квадратав и «Пзвлачење квадратног корена из разломака,« то је у Мочииковој Алгебрп развијеио у одељку под насловом «11есавршене кореме количине и усавргиавање «.«екитела» на стр. !40.—142. Читаони пека изволе упоредпти једно и друго