Просветни гласник

2

III

ј^ИЕКТРИЧНА ЖЕ^ЕЗНИЦА Ма да јс електрпцптот прпродпа снла која је била позпата још пародн.ма сгарог века, нпак је тек у пајновнје доба п тако рећн тек сада обратнла па се главпу пажњу паучљака и ипдустрнјалаца. Данас је електрнцптет постао у паучпом свету диевпо гштање. Лпстовп свнју парода допосе разне опите, чињене са том прпродном снлом, прнмењепом у разппм грапама науке н техппке. Прва већа пндЈстрпјска прнмепа електрпчне струје бпла је у „слсктричној телсграфији " у четвртој десетпнн овога вска. Осем прпмене у Хемпјп, Фпзпцп, Фпзполођпјп и Анатомпјп, пуотребден је електрпцнтет за општу публпку у телеФоппјп н електрпчпој светлостн, које је интање, по вестИма ,1/ ЈпЗерешМпсе^-а од 7 Јуна ове год. (по р.) „потпупо решпо" Жамен проФесор Фпзпке у Парнзу, својпм последњпм опитнма.*) Алп је од миого већег зпачаја по будућп паиредак човештва, прнмепа електрпчне струје као „покретпе спагс," која прнмепа с времепа па време узпмље све већп обпм; а пајновпјом прнмепом у „електрпчној железннцн 1 ' у пеколнко замељује водепу пару, као год што жнва реч телеФопова замењчје мртва писмепа електрнчпе телеграФије. Да се упозпамо мало блпже са том пајповпјом прпменом електрнцпгета, која ће кроз пеколпко годппа као средство за препос путштка, нгратп такву улогу, коју до сад ппсмо моглн пп замнслнтп. До последег времепа, електрнчне батернје бнле су јсдппо срсдство за развпјање електрпчпе струје; но не само да су стајале скјпо , већ п сама струја ппје бнла довољно јака, да се употребп као чокретач (мотор); јер цннак, којп је пскључпо унотребљеп у овпм сиравама« производпо је врло слаб електрпцнтет: пе узев још у обзпр остале опаспостп од пагрпзања кпселипа, њпховог шгетног Јплнва па здравље п т. д. п т. д. Са тпх обзпра, решеље електрпчпог пнтања , као „моторпе спаге," пе беше могЈће. Пајјача електрпчпа спага, која се могаше добнтп пз батерпја, могла је кретатп само пшваћу махппу. Но то је бнло све. За јачу снагу електрпчпу а у нс.тн мах п за већу прпмспу у ппдустрпјп требало је усавршаватп н електрпчпн пзвор п мотор. То усавршавање електрпчног пзвора, постнгпуто је магпето-електрпчппм п дипамо-електрпчппм махппама. Ове махппе, осповапе на прнпцпппма, које је открпо 1830 год. славнп епглескп Фпзпчар Фарадај, пе узпкљу впше за пронзвођење електричне струје, хемпјску радљу, која постаје услед једпњења пппка са кнселннама; пего опе нсиосредно ирстварају механичан рад у ") Опшпрппје о «Електрицптету н његовој прпменпв у разн: Ч Све ове а и остале врсте махина , палазе се подробно 2 ) оВЈе Ка(иге» од год. 1880 А? 20 стр. 253, 8 Од 12 Јуиа ове год (по р.)

1 слсктрицитст. Па том оспову, јсдпа дппамо-електрпчпа махнпа, покретапа паром, гасом, хидраулпком (водом) нлп ма којом мехаппчиом спагом, претвара цео тај рад у електрнцптет, те тако пронзводн огромпе колнчппе е»ектричпе спаге. Једнпп трошак око такве махппејесте угљеп па огњншту пспод париог казапа, а ако се јпотрсбе прпродпе спаге, као што је ветар, ток воде, које су до сад плп пнкако пли врло слабо прнмењепе, опда је п тај трошак. равап нулп т. ј. пчкакав. Па тај пачпп било је регаепо једпо велпко ннтаље у пауцп, но још не са свпм. Још је требало паћп мотор, којп Ке бпти } стању да употребн тај електрнцитет, т. ј. да га попово претворп у радпу спагу. Тај пак мотор јесте сама та махппа. У тој цељп постојп више врста махппа, којпма је задатак пстп: да сувнм путем без хемпјскпх једињеша пропзводе електрпцптет и нретварају га у мех 1пичаи рад. Између осталнх да спомепемо махппе од Сименса, Граме -а, Валда, Јаблочкова п т. д. од којих нрве две нмају пајвећу превагу.1) Све те махппе су реверзивне (гстегбШе), то ће рећп да опе рађају електрпцитет, кад се помоћу ма какве спаге плп рада ставе у кретаље п обратпо, ако се доведу у свеи са каквпм електричпнм нзвором, опе тај електрицптет претворе у спагу, у мехаиичап рад. Очевпдпо је, да се мп па овом месту пе можемо упуштатп у потапко разлагање закопа, о нретварању мсхаппчпог рада у електрнцнтет п обратпо , као ин у опнспвање тнх махипа. Довољпо је само да поповимо Факт, да се механичан рад може иретворити у слсктрицитет и обратно, електрицитет у мсханцчан рад. Ово начело једпом доказапо, примељепо је у мпогпм грапама ппдустрпје; ми ћемо павестп најповпју прпмепу. Ако па пеком месту имамо какву јаку париу махнну, п ако њеппм радом доведемо у кретаље пзвестап број дппамо-елсктрнчинх махппа, добнћемо натај иачпп прво стоварпште електрпцптета, које сад можемо употребнтп за електрнчпо осветљсње, за галвапопла тпку , за електрпчпу ФотограФпју а п за — електрнчпу железпнцу. Још нре последњег покушаја у Берлппу са елсктрпчном железппцом, рускп проФесор Јакоби 2 ) паправпо је чуп, који је по рецп Певн кретала електрпчпа спага. На последњој парпској пзложбп дпнамо -електричпа локомотнва вознла је воз одтрп вагопа брзпном од 19 К.м. плп 2.5 мнље у сату. По све то биле су пробе п покушаји. Теа ове годппе узето је озбиљпо то пптање у претрес н сад се у Берлпну гради таква електричпа железница, која ће препосптп путппке п терет с једпог краја на други, Ево како то описује Фрапцускп ,, Т. ЈИи&гаИоп."* грапама пауке н ппдустрпје говорнћемо другом прплпком. шсане у делу: «1., сскша^с б1ес1п^ие» раг Т\х. (1и Мопсс1.