Просветни гласник

256

0 НЕБЕСНИМ ТЕЛИМА

макну; ми нећемо то ни знати ни осетити, као што не би ни знали да нам тај „ пријатељ природних наука," који је књигу нисао, није благонаклоно обратио пажњу и мало као и заплашио оне који су поклонили пажњу том производу његовог „пријатељства" према науци. Сва је ствар у томе: Истина је — можда — да ће доћи те планете у сунчану близину. И то је све што је истина. Остало све — заједно све са поплавом Сегедина, за коју су нађени. и окривљени чак Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун, и са свима осталим воденим наводима — све је то сензациона измишљотина г. „пријатеља природних наука," — који је своје основе полагао на тврђењу неких знаменитих „американских* — а то су обично за такве новине поуздани — астрономи. Имао сам не само превод, но и оригинал те књиге у руци. На полеђини се види, да је то печатано у некој књижари, где се нарочито негују само такве ствари, т. ј. ствари за обичне обешењаклуке и потребе. Од науке ту нема ништа. Замашност наслова — као што је п. нр. „ ироиаст света" — богме није тако мала, да би се могло лако мимоићи а књига не купити, — а с тим је „пријатеЉ природних наука" постигао своју цељ 0 овоме није требало оволико ни говорити. Како се вели: те нланете долазе у сунчану близину у 600 год. једном. Од Христа имамо 3 пута но 600 год. следствено: трипут су досад (ово је трећи пут) само од Христа бивале те планете у сунчаној близипи ; а свет је остао и није проиао. Зла, болести и т. д. што су сустизали свет у те године имају толико исто свезе са сунчаном близином планета, као и репате звезде са — ратом. Ко верује у тврђу небеску, није у ону „књигу" ни веровао; ко у небеску тврђу сумња, тога ни 'ови редови неће учврстити, тим пре, што њих не пише „астроном," но — здрав рачун, који често због нездравих умова долази у сумњу. А ми се вратимо спокојно посматрању иланета. У току нашега разговора ми смо се упознали са свима до сада познатим планетама; поменули смо — и ако не величину сваке — оно бар ко.је су највеће између њих; казали смо њихову међусобну удаљеносг; поменусмо за колико се по-

неке од њих око сунца обрну, и рекосмо — да је и земља иланета. Ми би још по неку проговорили о планетама, пре но што почпемо говорити и о осталоме што се на небу налази. Понајпре да напоменемо, да ове планете нису усамљене; оне имају каткад и по кога друга, једно мање тело , које је — по видимом вечито упућено да се држи планете којој је најближе. Наша земља, као нланета, има таквог друга, пратиоца и то је наш давнашњи познаник — месец. Неке од других планета имају и више од једнога пратиоца, као: Јупитер 4, Сатурн 8, Уран 6, за Нептун се зна да има 2. Неке (Меркур, Венус, Марс) немају ни једног. Месец је на 50.000 миља далеко од земље. Од земље је телесно мањи око 50 пута. Површина месечева мања је од зем. 14 пута. Полусни пречник земље = 1719, месеца 454 миље или 0*26 (—: око т /4 од дужинеземљиног пречника). Месец обилази око земље. Он је сву обиђе за 27 д. 7 с. 43, мин. Обилазећи је, он иде — даље у просгорији — заједно с њоме око сунца. Идући месец око земље он у минуту нантега времена пролази нешто преко 8 миља (= 60.000 метара.) Идући земља око сунца, она јури са врло великом брзином , коју никакво ђуле из топа не може постићи. Земља — у путу своме, осем што се обрће око .своје осовине — за минут пројури простор од 247 миља, а за секунд 4 г / 8 миље т. ј. преко 30.000 метара у секунду. Ми идемо истом брзином, али заједно са земљом, не трескамо се, и не осећамо тај лет кроза свет и васиону. Док облетимо око сунца прођу нам позпатих 365 д. и 6 сати. За то време дође земља у разне положаје (— нагиб —) дрема сунцу и ми проживимо у току тога времена: пролеће, лето, јесен и зиму; како кад на земљу (и на наш „део света" т. ј. део земље) падају еунчани зраци. Примећујемо само, да на целој земљи није свуд у једно време лето или зима кад је код нас — а ми смо на северној псловинз земље — лето, на јужној је поли зима, и обратно; кад је код нае нролеће, тамо је јесее и обратно. Сад н. пр. код нас се навршује зима (9 Марта) и ступамо скоро у пролеће; на јужној се страни навршује лето и