Просветни гласник

262

ОСНОВНЕ Ш К 0 Л Е У

КНЕЖЕВИНИ ОРВИЈИ

Школа 16 Учитеља и учитељака 25 Ђака 1192 уписаних, а 963 свргаило дотичне разреде. 3. ЈИкоиске зграде Већи део школских зграда за време рата беше унотребљен за болнице, војене магацине, или најзад беше у п.ина смепгтена каква команда. Делиградска школска зграда била је одликована као главни стан, уједно и генералгатаб, главнокомандујућег моравско-тимочке војске. У скромној школи с десне стране цариградскога друма, решавана су судбоносна питања по српско оружје и будз 7 ћност Србије. Данас се опет у тој малој, али лепој згради, чује жагор веселе деце, и путник не би никад рекао, да овде, где сад заповеда скроман учитељ над евојих 40 ђака, некада заиоведаше силан генерал над сто хиљада најодабраније српске војске. Еао школа делиградска, тако су и остале школске зграде скинуле са себе војено одело и обукле се у своје обично рухо. Од 16 школских зграда велика већина, 12, находе се у добром стању, а само су четири тако рђаве, да ће их требати што пре новима заменити. Особито су лоше школске зграде у Врмџи, Бањи и Ђићевцу. Врмџа и Бања нису од непријатеља били сатрвени као друга села тога округа, па би требало ове општине да нриону, те да не изостану иза других сиротнијих општина, које су поред тога у рату много страдале. Општина која трпи рђаву, тескобну или влажну школску зграду, она тиме излаже свој подмладак, своју живу будућност, сигурној пропасти, јер у нездравој кући зачињу се најтеже дечије болести, које ако наиђу на такву школу у облику редње, покосе већи део деце. На тај начин родитељи за своју небригу изгубе често оно што им је најдрагоценије. Боље је да општина у многом другом трпи оскудицу, а да не допусти да деца бораве у нездравој школској згради. 4. ј ^аставна средства Још 5. марта 1858 године расписало је министарство просвете, да свака школа набави најпотребнија средства за наставу. Од тог доба не-

престано је на овоме рађено. Али с погледом на тешкоћу саобраћаја с једне, на невештину избора с друге стране и на усамљеност сеоских учитеља, није се у овом правцу могло много унапред ићи. Но опет се у овом округу находе школе, које су доста добро снабдевене са средствима за наставуМеђу осталима вредно је споменути школу јошаничку, која имаскоро сва потребна наставна средства. Овој школи припадају 5 села са свега 474 глава пореских. Осим јошаничке школе наставним средствима доста добро су снабдевене још школа Алексиначка, Читлучка и Врмџанска. Најгоре су што се тога тиче школе Липовачка, Ресничка, Витошевачка и Брачинска. У њима нема скоро никаквих наставних средстава. У интересу је ових општина да похитају, те да својој деци гато пре олакшају тежак посао учења књиге. 5. ЈИ ксмске књижнице Расписом г. министра просвете и црквених дела од 14. Марта 1870 године, наређено је, да се уза сваку школуус танови књижница, у коју ће се збирати књиге за спрему учитеља и за читање за ђаке. Ова мисао нашла је лепа одзива у првом свом почетку. Исте године стављено беше око 10000 књига, нешто слика и мапа министарству на расположење за школске књижнице, а идуће године придодато је још 8000 књига, и уз то 404 динара у новцу. И у томе алексиначки округ није много изостао. Само у школи Диповачкој нема школске књижнице, све остале школе имају своје књижнице. Најснабдевеније су школе с књижницама у Читлуку и Врмџи. Прва школа има 94, друга 92 књиге у својој књижници. У школи Бањској има 77, Ћићевачкој 76, Ражањској 76 књига. Најмања школска књижница је у Брачини, где има само 7 књига, па после долази Браљинска школа са 14, Алексиначка са 20, Делиградска са 25 и Мозговска са 27 књига. Неке су од ових школа још нове. У свима школским књижницама округа алексиначког има свега 575 књига. 6. Ј1 ре рата Ако се из овога времена вратимо на стање основних школа у овом округу пре првог рата за ослобођење и независност, наћи ћемо, да је у том