Просветни гласник
264 основнешеоЛеук 6. Да су у том добу школске књижнице заведене. Упоредивши садање стање школа са стањел нре 10 година, можемо бити прилично задовољни са резултатима, који су постигнути за ово време. РСНОВНЕ ШКО^ЛЕ А- с ДЕКСИНАЧКОГ ОКРУГА УПОРЕДНА СТАТИСТИЧКА ТАБЛИДА
1862
1867
1870
1874
1880
Школа мушких
10
12
12
14
14
Школа женских
1
2
2
2
3
У читеља
14
1-5
16
18
22
У читељака
1
2
3
3
3
Учешп;а
429
497
745
995
1037
Ученига
31
73
93
120
155
Б Е 0 Г Р А Д Овака престоница има најповољније ирилике за сваковрсан напредак. Саобракај трговачки с једне, а многобројни заводи за државну управу с друге стране, чине да је у престоници живот и разноврснији и за сваког лакши и угоднији, но где у страни. Овде може и радник наћи лакше занимања, јер се надница боље плаћа но на другоме месту, а ту је и за трговца средина, која годи захтевима његове радње. Материјалне потребе њене такве су, да само за подмирење исгих треба много руку и много рада. Не мање она много жртвује и на свој спољни облик, а тиме даје многима прилике за зараду и живљење. Ни једна варош у нашој отаџбини није тако многољудна као престоница, а ни једна нема ни оних основа за материјално развиће као она. На утоку Саве у Дунаво, на граници према суседној царевини, Веоград располаже с три водена иута. Низ Дунаво отворен је пут у Црно море до Цариграда, уз Дунаво преко Пеште и Беча с целом Јевропом, а уза Саву дуж Босанске границе. Овај један једини услов довољан је, да на том месту привуче многи свет. Поред водених путова из Београда полазе још три насипа,: преко Смедерева за долину Моравску, Стиг и Крајину, преко Ерагујевца за Шумадију, а преко Обреновца, Шапца и Ваљева з сав западни крај и Стари Влах. Но ови путови
нежевини срвији не завршују се у нашој отаџбини. Они везују Веоград са суседним земљама: Бугарском кнежевином. Босном и Старом Орбијом. Мрежа водених и сувих путова чини, те је Београд, и ако лежи на самој граници наше отаџбине, средиште за трговачки саобраћај, а полазна тачка за материјалан напредак. Са живим саобраћајем и материјалним развитком, руку иод руку иде и културно развиће. Што се једна варош или једна земља већма унанређује у саобраћају и материјалном благостању тим јаче корача и њено културно сгање. Уз многе друге доказе за ово наше тврђење, находимо потврде и у развитку школа у престоници. 1. ју1ушке шкохле На шест срезова дели се Београд у погледу управном, и то на : Варош, Теразије, Оавамалу, Врачар, Палилулу и Дорћол. Према овој подели у неколико су и школе размештене. Мушких школа има 8, и то у сваком одељењу варопти но једна школа. Само на Дорћолу ииа две школе, а једна је као вежбаоница уз Учитељску школу и находи се у одељку варошком. Свака школа има четири разреда. У свима школама раде 20 учитеља, и то :
Еод Саборне цркве (варош) 4 На Теразијама 4 У Савамали 2 На Врачару 3 У Палилули 2 На Дорћолу 2 На Јалији (Дорћол) 2 У Вежбаоници 1 Свега 20 учитеља.
Међу овима има две учитељке, и то обе раде на Теразијама: једна у II а друга у III разреду. У по једном разреду раде 10, а у по два 9, а само један учитељ у четири разреда. У варошкој школи код Саборне цркве, на Теразијама и на Врачару за I и за II разред има нарочити учитељ. У свима осталим школама ради један учитељ у два разреда, и то обично један уа1 и II, а други у III и IV разреду. Само