Просветни гласник

284

ЗАПИСНИК ГЛАВИОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ЗАПИСНИК Г лДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

ДЕСЕТИ ОАОТАНАК 1. августа 1880. год. у Београду Били су : Потпредоедн^к г. Ј осиф Пецић ; редовни чланови гг. Јован Бошковић, Јован Ђорђевић, др. Јован Валента, Милан Миловук, и др. Војислав Бакић ; ванредпи чланови: гг. Светозар Милосављевић и Милош Зечевић. I. Пошто је г. потпредседник отворио састанак, прочитан је записник од IX. састанка, и исти је без примедбе нримљен. II. За тим је продужено већање о; г иравилмма исиита зрелости за ученике гиммазија и реалке."' Г. др. Валента предлаже да се цел.окупна правила како их је одбор израдио, приме еп Мос, — да би се још овог месеца могла употребити у гимназијама и реалци. На тим су правилима, вели, радила три савета гимназија и реалке и радили су неки чланови Савета, и то директори дотичних школа, који су у том погледу стекли довољно искуства, па не ће ни Савет чинити знатне измене. ГГ. Ј. Ђорђевић и М. Миловук слажу се с предлогом г. Валенте. Др. Бакић не слаже се с тим предлогом, него предлаже, да се продужи специјална дебата, но тако да се не задржавамо код сваке тачке и код сваке ситнице, него да прелазимо редом поједине чланове и да чинимо примедбе, које се тичу начелних и важних питава; а измене у стилизовању да се оставе г. потпредседнику и деловођи. Г. потнредседник, г. Зечевић и г. Милосављевић слажу се с предлогом др-а Бакића. Г. Ј. Бошковић предлаже, да се најпре прочита цео одборски предлог , па после да се реши, да ли ће се примити еп Мос, или ће се наставити специјална дебата. Г. потнредседник ставља на гласање предлог г. Бошковића, и Савет већином гласова прима предлог г. Бошковића, и услед тога прочитан је цео предлог одборски. За тим је гласано о предлогу г. Валенте, те је већином гласова решено, да се предлог одборски не нрима еп Мос. Напослетку стављен је на гласање предлог др-а Бакића, и Савет прима тај предлог, заједно са додатком г. Ђорђевића, да се , иравила исиита зрелости л данас

и сутра претресају и доврше, како би се још ове године могла употребити. По томе прелази се на ноједине чланове предлога одборског. Код чл. 2-ог предлаже г. Бакић у име своје и у име г. потпредседника , да се друга алинеја стави као чл. 3. и да се измени тако, да се предавања у најстаријем разреду гимназија или реалке заврше на крају месеца априла, а да се испит зрелости полаже од 16. маја до краја јуна. После кратког већања примљен је тај предлог већином гласова овако : Чл. 3. Е-сиит зрелости држи се само један иут сваке године, и то од 16. маја до краја јуна. Годишњи се исиит у најстаријем разреду не ће држати, него Ке резултат годишпих бележака важити као оишти резултат, а иредавања у том разреду завршују се на крају месеца аирила. Који ученик из једног или два иредмета добиге слабе оцене у оиштем резултату, иримиКе се на исиит зрелости, иошто иоложи исиит из тих иредмета с добрим усиехом. Чл. 3. предлога одборског примљен је овако: Чл. 4. За исиит зрелости иријављују се ученици директору у року, који он одреди. Директор таке иријаве без одлагања износи на размотрење ирофесореком Савету, који Ке, с обзиром на дотадање владање и ионашање учениково, тајним гласањем решити да ли је ученик и морално зрео, да се може иустити на исиит зрелости. Ученик који је том ириликом одбијен, има ираво да се идуКе године оиет иријави; а ако и ио други иут буде одбијен, губи за свагда ираво на иолагање исиита зрелости. Против овог решења нема аиелате. Код члана 4. већало се о том питању, далида се приватни ученици пусте на испит зрелости, и ношто је објашњено , да по закону приватни ученици полажу у сваком разреду годишњи исиит, без кога се не пуштају у старији разред, примљен је чл. 4. као Чл. 5. Приватни ученици иолажу исиит зрелости као и редовни, ако су ире тога иоложили исиит из најстаријег разреда. Г. потпредседник и г. Бакић предлажу, и Савет једногласно прима, да после овога члана дође као нов члан ово: Чл. 6. Оном ученику, који ирве године не иоложи исиит зрелости, или који иадне на том исииту, доиушта се иолагање исиита само идуКе године.