Просветни гласник

0СН0В11Е ШКОЛЕ У њом и заиадном Србијом, води преко планина мајданпечких, и на појединим местима прелази преко висова од 2000 и више ст«она. С тога је саобраћај на овој страни зими врло оотежан. Па и лети с великим тегакоћама нрелази сез нреко Маркове Крчме и огранака Лиишовачких у Дон>и Милановац, а одатле преко Мироча до у додину тимочку. По неколико месеци једина веза из међу Ерајине и остале Србије могућа је преко Књажевца и Зајечара, а то је толико обилажење , да она у многоме смета саобраћају. — На овом месту ва.ља нам поменути једну олакшицу, која надокнађава многе тешкоће, пгго их горе казасмо, а то је подени пут Дунавом. Низ Дунав је живи саобраћај с Румунијом и Бугарском, и то у даљини до Рушчука, а, особито до Видина и Кала®ата; уз Дунав до Турше Северина, Оршаве, и Београда. Разуме се, да је ®вај са.браћај ограничен само на оно доба кад лађе раде. Поред овог богатог воденог пута, пружа се још од Текије дуж Дунава па поред Тимока леп државнш наеип, кроз цео округ. Овај насип укрпггава се ко«д Брзе Паланке с друмом , који преко Мајданпехка везује овај округ с осталом Србијом. Из Неготшиа одваја се леп насип за Радујевац, као крајњу иеточну тачку за водени нут дуж српске границе уз: Дунаво, и преко Брегова за Видин. Изузимајући живи покрет на обалама Дунава, други саобраћај на. овој страни врло је незнатан. Ма да је овај округ у многоме одвојен од средње и западне Србије, ошет он у материјалном погледу добро стоји. ДЕуме;, виногради и риболов, то су осиове за материјалаш напредак његов. Хиљадама кубни метара дрва! и::везе се са подножја Мироча у Бугарску и Румушију (Калашат и Видин). Но не само да тамошњи сгановници многа дрва за огрев и грађу извозе, но и многи сгранци долазе, те на месту купују читаве шзабране, које после секу и преносе на ону страну. — С тога је Мироч скоро оголио, и по њему се јављшју јаруге , које ће постати урвине. — Крајинска« вина са Високе, Докве и Балеја позната су са свсоје доброте. Родне године хиљадама акова изв^ози се из Крајине. Најбољи риболови скоро на целом Дунаву леже у границама овога округа. СЈтановници на извесним 1 Опет је отворена школа у Вел. Јасикови, и отвара се но Петровом Селу и Глоговици. И талко ће идуће школске године

НЕЖЕВИНИ СРБИЈИ 329 местима поред Дунава искључно баве се риболовом од кога и живе. На кршевитом земљишту овога округа нема онога богатства што се налази по лепој долини Мораве и Млаве. Поред Тимока има родних њива и богатих кукурузом. Али на висинама Дели Јована, Мироча, Црног Врха и Стола , земљоделац једва ће видети од својега рада користи, које би биле сразжерне уложеном труду. С тога се становници ових виеина више баве гајењем стоке но обрађивањем земље. По својој скромносги становништво овога краја, има врло мало потреба. Храна њихова је врло проста, а одело сами себи израђују од најмап.ег до највећег. Дети живе већином ио салашима, код своје сгоке, а зими силазе у села. Одвојеи од остале Србије, а стојећи у домагаа.ју Видина, крајински округ, спада у оне округе наше отаџбине, који су тек 1833 године присаједињени Србији. Други га је усганак мимоишао, Но у првом устанку Крајина је уз својега .јуначкога вођа Хајдук Вељка, стајала на мртвој стражи према Видину и силним крџалијама ондашњега времена. Она је досгојно бранила десно крило Србије и тек је навали огромне силе нодлегла. С тога се и данас свуда пева јунаштво Крајине и патриотизам њенога вођа. 1. МУШКЕ ШКОЛЕ Ма да је овај округ одвојен од средње и западне Србије, и ма да се находи на тромеђи, опет је он за школу учинио у времену од свога ослобођења сразмерно много. У целом округу бпло је у почетку ове године 42 мугаке школе. Но после неколико недеља затворене су две школе, и то у Петровом Селу ср. кључког и Вел. Јасикови ср. крајинског, те тако је кроз целу гаколску годину радило свега 40 мушких школа. 1 По срезовима било је ове године: у срезу брзопаланачком 13 „ „ кључком 8 „ „ крајинском 12 мушка школа у Чубри, а изгледи су да ће се отворити школа у гги 44 школе.