Просветни гласник

430 основне школе у а највгпте у ерезу параћинском. По срезовииа било је књига : У ср. деспотовачком 158 књига „ „ параКинском 477 „ „ „ ресавском 325 „ Свега 960 књига НајвеКу књижницу има параћинска школа. У њој има 221 књига. После долази свилајначка са 74, сењска са 72, бигреначка са 68 црквеначка са 65, ћупријска и медвеђска са по 64 књиге. У другој ни једној школи срсза параћинског нема мање од 35 књига. У срезу деспотовачком само медвеђска школа што има нриличну књижницу, а све остале су досга слабо снабдевене с књигама. У глоговачкој школи има 38 књига, а у осталима још мање. Најмање има у бељајачкој шеоли , свега 6 књига. Ако варошке школе не узмемо у рачун, онда на једну школу долази : У ср. деспотовачком 31 ,6 књига „ „ параћинском 44 „ „ „ ресавском 41, 8 У женским школама : параћинској и ћупријској има 61 књига, и то у првој 44, у другој 17 књига. У свилајначкој нема књижнице, но се учитељке служе књижницом мушке школе. Према томе у свима школама овога <жруга има 1021 књига. Оа наставним средсгвима треба општине да својим школама набаве још и књига, а нарочито оних за образовање учитеља. 6. рРЕ ДЕСЕТ ГОДИНА Тек је 46 година како је последња турека нога коракнула из ћупријског округа. Није се Турцима хтело ићи с обале Мораве, где је тако лепо становати, а одакле се може излазити у гштому раван моравску и и кршеве голубињске. Ћупријски округ у неку руку делио је северни део Србије од јужнога и југоисточнога дела. Ма даје ћупријски округ дуже од осгалих трпео ту1,е господарство, ма да су његове планине неплодне и без довољне везе са главним друмом, опет је он беспрекидно корачао на пољу просвете. Није ни било очекивати да ће се он онако брзо

кнежевини србији развијати као други окрузи у бољим приликама. Он се пружао према своче стању. У 1870 години било је у ћупријском округу 13 мушких и 3 женске школе. Мушких школа

било је: У Буприји 1 „ срезу деспотовачком 3 „ „ параћинском 4 „ „ ресавском 5 Свега 13 школа

Бећина школа онога доба находила се у питомини, поред друмова и у равницама. Тек доцније су и села што ближе планини леже почела да отварају школе. Од 1870 па до 1880 отворено је 7 нових школа, и то: У срезу деспото^ачком 2 „ „ параћинском 3 „ ,, рееавском 2 Свега 7 школа Срез параћински приновио је једну школу више но што су друга два среза. У њему су у опште и боље прилике но у Рееави, а много боље но у деспотовачком срезу. У 13 школа 1870 радио Је 21 учитељ. У 3 варошке школе било је 11 , а у 10 сеоских школа 10 учитеља. У Ћунрији било је 2 , у Параћину 5 , у Свилајинцу 4 учитеља. У сеоским школама радио је по један учитељ, као и сад што ради. Ђака било 1100 уписаних, а 908 свршивших. На једну школу долазило је 86, 7 уштсаних, а 69 ,8 што су разреде свршили. Пре 10 година похођене су школе боље но ове године, јер ове године долази на једну школу 66, 5 уписаних, а 52,5 свршивших Ј ; ака. Но на овом месту треба нам поменути, да је ове годстне било ееоеких школа у којима је само по 13 до 14 ђака евршило школу, као на пр. у дворишкој школи. Осим тога, што је овај округ, као и јагодински , претрпео много због рата , а поврх свега био је још и оскудан у храни. Све еу ово узроци , који су учинили да су данас школе слабије п хо^ене но пре 10 година.