Просветни гласник

470

1'ЛД У 1 РАЗРЕДУ

оснобнк ШКОЛЕ

она која слушају, а која не слушају опа пеће. Тако се они еами разговарали пуно. И то је дете већ било добро, иа се смислило да заиамти: да слуша увек и да буде добро. Па зарезало крижуљу, па оирало еунђер, па пробушило таблу и протпуло каиан те везало и сунђер и крижуљу за таблу, те пије губило, на зиате још шта? „Ишло сваки дан у школу," вели један. И учило се лепо," вели груго. „И нисало".. . „И читало".. . „И невало". „И ишло у цркву". . . иогађају сама ко што зна. Јесте. И знате још шта'!. . Молило оца и мајку да му куне једну торбу, на да мете у и.у стиари: таблу, крижул.у и суп1)ер, и књиге, све, да не губи. Оно рекло да ће да чува, и они му кунили. И после лепо чувало и таблу, и крижуљу, и суиђер, и књиге.. .. и торбу, све, све. Па кад год доћу у школу, пека деца иемају крижуљу, нека изгубила сунђер, иека разбила таблу, а он иије, оп има с.ве, и сне му леио уређено, иа кад учител. рекне да пзваде таблу да се уче да пишу, он извади, и он се учи. Па научило млого као најбољи ђак.... И други пут причаћу вам шта је било од н.ега кад је постао велики човек. А сад извадите таблу, и крижуљу и суиђер!.... Ајде, да видим, јесте ли сви уредили сво лепо! .. . Теби. Стево, сунђер млого мокар ... Теби , Чупићу, сув... . Теби, Чедо, крижуља није зарезана добро.. . Ти Душапе, вичеш млого, кад разговараш!... Ти, Љубо, не седиш лепо право; а теби, Ново глава близу .... Ајдот,: то да уродимо! Идите ви, оперите суиђер и исцедите, а ја ћу да видим коме пије зашиљена крижуља да му зашиљим!... Е, сад је свима добро. Ајде сад опот, као оно јуче, да, ми пишете „нисмо"!... Е, добро. Ајде да видим иматели и виторбу! Ко има?.. Изиесиге на клупу да вам видим! Ох, ала Поповић ииа лепу торбу!. . И твоја је добра!. . И ти имага добру торбу, Владо! Ко ће да куии?.. . Хоћете ли сви?... Ко хоћо? Ко ће да чу.иа торбу?... Е, добро. Ајде сад оставите свс у торбу; а ви што немате шта ћете да запамтите? „Да кунимо" .... Ајде сад одморите се, на ћемо после. ... После одморка Ајде оиет уредите се као оио војници, два и дна , па да идемо негде! Де, да видим; умете ли сами! . .. (Уређују се колико је могуће вишо са ми, Ја само гледам.

Ретко где ако се умешам, и то је онет тек уиућивање на опако како ваља, а ие казиваи.е. Готови.) Е, сад знате ли куда ћу да вас водим ? .. . У иоље\ Да се играмо. (Их, радости њиие! . . .) . Али знате шта ћу да вам кажем. Ономад кад смо оно ишли на калимегдан а ви сте кидали лишће и ломили мале гранчице, па после мепе пашао онај човек, (што је његово, што чува), па вели: госнодине не мојте вигао доводити ваше ђаке на Калимегдан кад опи хоће да ломе и кидају граио и лишће!... (Ћуге па се чуде). Шта ћемо сад да радимо?... (Ћуте, па се мисле). „Да идемо, гоеподиие, па дане ломимо!".. Е, то ти велиш, а нека друга ће деца да ломе и кидају. Како би било: ко хоће да ломи, ја да га оетавим, да га не водимо, а ко иеће, ми да идемо? „Добро! Добро! . . Тагсо! . . Ајдете! ..." Е, лено. Онда де кажите; ко неће да ломи а ко хоће! „.Ја нећу," ја нећу и ја нећу и ја, и ја, и ја. ..." Добро ко хоће иек изиђе из реда иа нек остане у школи! Сви стоје у реду), Е, добро. Дакле сви нећете, сви ћете да будете добри, је л'? Ајдо да вам кажем још нешто: ви у школу не вичете више но разговарате иолако. Кад смо ономад ишли на Калимегдан, а ви сте лоио ћутали, и разговарали полако, (као бајаги); само су нека деца по мало викала. А како је боље!. .. И хоћете ли сви полако да разговарате, као велики људи, као у школи? „Хоћемо, хоћемо! .. .." Е, добро. Ајд, сад помислите, да ие заборавите, на ајдемо. Ти, Љзо, и ти Мито, ви ћеге да водито куд је лепо, куд ви хоћете. Ајд! (Шетња, као и пре. С Калимегдаиа исиод града у ливаду. Игра или боље: трчање, котрљање, и најслободније кретање. Чеото се и ја умешам. Што хоћу "да она ураде, само ја дам повода. Игра, игра, до умора. У ред, па школи. Ствари. Кући). После ио дне. Сви дошли. Уђем. Устану. Сете! . .. (Седну). Ајдете, сад да видим: јесте ли запамтили све лено што сам вам год досада казао. Шта треба да радите увек кад ја уђем у школу? „Да усганемо." Де, устаите, да видим умете ли лено сви заједпо! (Устају. Примедбе ако шта не ваља.) Сете!. . . Како ћете да седите, кад пишете?. . Како ћете да седите кад вам причам? . .. Хоћете ли да гичето кад се разговарате?.. Како ћете да