Просветни гласник

444

ДИСМА МИНИСТРА ПРООВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

ктом г. министра просвете и црквених посгдова од 16. октомбра ове године унапретбени суi

У вароши Београду Даница Петровићка, привремена учитељица десете класе I разреда основне женске школе палилулске у десету класу. Регина Једишева, учитељида десете класе II и III разреда основне женске школе на Јалпји. у девету класу. Софија Мићићка, учитељица пете класе II разреда основне мушке школе палилулске, у четврту класу. У београдском округу Михиило Раши1, привремени учитељ десете класе основне школе вишњичке, у десету класу.

У крагујевачком округу Јован Влајковић, учитељ десетн класе основне школе јагњилске, у девету класу. Милош Домановић. учитељ осме класе основне школе јарушичке, у седму класу. У иожаревачком округу Марко Недељковић, учитељ дес.ете класе ооновне школе салаковачке, у девету клаеу.

Дктом г, министра просвете и црквених посиова од 6, октомбра о. г. разрешени су од учитевљске дужности:

У београдском округу Алекса Отефановик , привремени учитељ десете класе основне школе у Конатицама. У крајинском округу Коста Бугарски, учитељ о?новне школе у Великој Врбици. У иожаревачком округу Александар Николајевић , учитељ десете класе ооновне школе у Кобиљу.

Василије Поповић, учитељ десете класе основне школе у Жагубици. У /пуаријском, округу Ђура Животи!., учитељ основне школе гложанске. У црноречком округу Лазар Мартиновић, учитељ III и IV разреда основне школе у Злоту.

ПИСМА МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦР^ВЕНИХ ПОС.ДОВА АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ

I Потреба нреобразовања и уређења свеколиког стања нашег свештенства оба реда неопходна је. Млад свештеник, тек што из школ.е изађе и у јкивот ступи, срета се скоро на сваком кораку са тегобама свога тешког и доста неодређеног ноложаја. И онда, када је од неонходне потребе, да свеколику своју пажау обрати на то, какви ће му бити његови први кораци у животу, од којих често пута зависи судбина свега потоњег живота његовог, — он је постављен у подожај, у коме се често пута снага н>егова ломи не само бесплодно, него и штетно. Тако,

између осталог, мирско свештенство постављено је у ноложај због кога мора чешће долазити у сукоб са парохијанима, због наплате за свештенодејства. Колико је ово штетно но морални углед, не само свештенства, него и саме свете вере, лако је појмити. Не мање и стање монашког свештенства такво је, да је већ наступило крајае доба, да се и оно преуреди тако, како ће сви они, који у зидинама манастира траже тихога склоништа, ради спасења своје душе, наћи довољно повољних и обезбеђених услова за своје духовно напредовање, па тиме бити истински свештеници свете вере и моралних врлина.