Просветни гласник

ИЗ ИСТОРИЈЕ

математике

алгебру на геометрију, коју је теорију после развио Декарто, и с којом се лако и брзо постигоше оиако сјајни резултати, до којих се без ње не би могло доћи дуго и дуго. У то исто доба, дакле XVI. и XVII. века, наилазимо в на порекло и употребу рачунских знакова, који се данас употребљују у свима деловима математике. У сваком стварању нових теорија и хипотеза, у сваком уношењу какве новине, а нарочито такве новине, чије унођење дубоко означује своје место у науци , придаје се нарочита пажња и особити интерес првим корацима, првој примени. Гледајући на етарија времена , кад су се науке тек почеле развијати, задовољство је видети прве утиске и прве појаве и последице, које производи нова идеја. Живи је интерес, да се види ова идеја у чиетијем облику, да се види, какве ће стварне помоћи дати науци. Од такве је важности била и идеја о нарочитим знацима у математици. Стари геометри и математичари резоновали су по величини, било циФреној, било опгатој, немајући пред собом те закључке означене помоћу каквих рачунских знакова. Арапи су писали и решавали јецначине служећи се у томе обичним језиком, чиме се губило у односу различних израза, у једноетручности ; губило се у јаеноћи, у елеганцији, која ее данас налази уггечатком какве једначине алгебраиски наиисане и уређене по својим различним количинама и знацима. У XV. веку први пут наилазимо на знаке : -(- више (р1ив) и — мање (пипиз), код Леонарда де Винчи, који је у исти мах био велики и као математичар, и као уметник, и као инжињер. Но овај елавни Италијанац није тада још придавао тим знацима прецизну н одређену мисао, која им је доцније придана, и коју им ми данас придајемо. На крају XV. и за време XVI. века, увидела се толика мука у начину писања једначина с обичним језиком, па биле једначине које разрешавају најпростије проблеме, да је морало прећи у навику: прибегавати скоро искључиво иосредним методама. Чињени су најпре покушаји, — пробе. Тако на пример , да ее изврши каква деоба, чињена је претпоставка о количнику, и пробало се

мпожењем ове приближне вредности с делитељем. У колико производ није тачно одговарао делимку, поправљала се етављена ци®ра поступно, док се најзад није дошло до задовољавајућег резултата. Ова метода лажне поставке беше примљена, тако рећи, у свима проблемама; она је служила за разретење једначина, које су улазиле у обичну употребу ; служило се њоме при предавању, а често, у извесним делима, и не налазимо друго до ње. То бегае метода гедгпа /"аЈзг, којој су извеснидухови покушавали да подметну директно решавање, означено именом гаИо а1де1гагса. Метода лажних поставака увукла је употребу нагаих знакова и — таквих, какве ми и данас употррбљујемо. Требало је прву поетавку нпр. а поправиги количином I. Ова је поправка & морала бити већа или мања, у колико је прва стављена вредност била слабија или јача (приближнија). Тражењем дакле те поправке б упознао се значај поменутих знакова. У место а, говораху ондашњи математичари, треба према потреби узети а+1> или а—ђ. Ова примена, па дакле и прва употреба знакова + и —, нађена је у аритметиском делу Јована Вчдмана. Та књига, која је топогра®ски куриозитет, а у исто време, једно од најинтересантнијих д^ла за иеторију науке , печатана је 1489. год. Она ноеи наслов : „ВећеДе ипс1 ћиђзсће Кесћепип^ аи! а11еп КаиЛпапзсћаШ". ! Као што се види , иисана је за трговце, јер и цела та аритметиека епоха нагала је примене, пре свију других, у трговачком евету. Као што Кестнер у својој историји математике тврди, печатао је Христоф Рудолф своје елавно дело 1524. у коме су знаци — и У (корен квадратни), били уведени с обичном употребом, таквом, какву је ми данас имамо. Прво издање овога дела не налази се вигае, али се може наћи друго издање, које је извршио математичар Стефел 1554. под насловом : „Б1е Со88 1 Сћп81орћ Кис1о1рћ'8 тИ 8'ћбпеп Ехетр1еп <1ег Со88 ^еђебзег!." Математичар СтеФел не само да је пошао трагом свога претходника ХристоФа РудолФа, служећи се знацима у општој употреби, него је још и сам 1 «Кеуие РоН^ие е*; ХлМегахге)), бр. 36, за 1880. год. 1 Соз5 је тада означавало алгебру.