Просветни гласник

п р 0 с т и р

13 ,1 0 i ц е

само изменитељ подели са 6? (Постаће 6 пута већи, јер ћемо место 6 / 24 имати 6 / 4 ). Шта ће бити с разлолеом 6 / 24 , ако се прво начини 6 пута мањим, а после 6 пута већим ? (Остаће исти, т. ј. његова се вредност неће променити). 16. Шта ће бити са сваким разломком, ако му се и бројитељ и имекитељ једним истим бројем подели ? (Начиниће се неколико пута мањим и неколико пута већим, т. ј. његова се вредност неће променити, и ако облик неће исти остати). 11. Шта се сме дакле чинити са сваким разломком, а да му се вредност не поквари ? (Сме се и бројитељ и именитељ једним истим бројем поделити). Да ли ће рстати иста вредност разломку, ако се само бројитељ или само именитељ којим бројем подели ? 18. Оваква се радња зове свођење разломака на иростији облик. У неким се Рачуницама то назива : скраћивање рзшомака. Вежбаве у свођеву разломака на простији облик 19. Колико четвртина талира чини I 1 "^24 Ј 18 /24, 6 / 24 ? 20. Еолико петина дуката износи : ,2 / 60 , 4 /, 0 , %5 дук. ? 21. Начините што је иогуће простијим ове раЗЛОМКе . 9 /2 1 , 5 / 4 5, 6 /54| 14 /?0, ' 5 /»0, 12 ^108, 14 /в8, ' '/91 • 22. Искажите просгијим (мањим) бројевима ове задатке : 75 / 100 товара; 45 / 60 дуката; 15 / 24 талира. 48 / 100 в ; 12 / 15 и ; 10 / 12 дуката. 25 / 100 динара; 65 / 100 ектол.; 35 / 100 метра. 23. Предсгавите ове бројеве ока као делове товара и то у што простијем облику : 48 ока. ( 48 / 100 тов. = 12 / 25 тов.). 60 ока. ( 60 / 100 топ. = з и то в). 50 ока; 70 ока ; 75 ока. хХ ЈГ ретварање разноимених раз«ломака у равноимене 1. Еолико треба за четвртина , гаестина, осмина, десетина, дванаестина и т, д. ? ( 2 / 4 , 3 / в , *1» )

2. Колико треба за '/ 3 шесгина, деветина, дванаестина и т. д.? ( 2 / 6 , >1 9 , 4 / 12 ). 3. У које се заједничке делове дају променити половине и трећине ? (У шестине, дванаестине и т. д.) 4. Промени : 2 / 3 и 3 / 4 у дванаестине. [ 2 / 3 износе толико колико 8 / 12 , почем за потпуну целину треба 12 / 12 , за х / 3 само трећи део од тога, т. ј. 4 / 12 , а за 2 / 3 два пут толико, т. ј. 8 / 12 . За 3 / 4 треба в / 12 , јер за потпуну целину треба |2 / 12 , за једну четвртину ( ] / 4 ) треба четврти део од тога, т. ј. 3 / 12 , а за 3 / 4 треба три пут по 3 / 12 т. ј. ®/ 12 ]. Дакле 2 / 3 и 3 / 4 износе у дванаесгинама : 8 / 12 и 9 / 12 . Из овога се види и то, који је од ова два разломка већи, т. ј. да ли 2 / 3 или 3 1 4 . Као гато се на први поглед види, веће је 9 / 12 ( 3 / 4 ) но 8 / 12 ( 2 1 3 ). 5. С којим се разломцима дају половине начинити једноименим ? (С 4., 6., 8., 10., 12., 24., и т. д., т. ј. са свима у којих је именитељ дељив са 2). — С којим се разломцима дају трећине начинити једноименим ? (Са 6., 9., 12., 15., 18., 21., 24., и т. д., т. ј. са свима у којих је именитељ такав, да се даје поделити с 3 без остатка.) — 0 којим се разломцима дају четвртине начинити једноименим? (С 8., 12., 16., 20., 24., 28., и т. д. т. ј. са свима, у којих је такав именитељ да се даје поделити са 4 без остатка.) 6. У које се заједничке делове дају променити четвртине и петине ? [Видели смо, у које се делове могу променити четвртине, — то су : 8., 12., 16., 20-тине и т. д.— Што се тиче петина, оне се дају променити у: 10., 15., 20-тине и т. д. т. ј. у такве делове, у којих је именитељ дељив с 5. Према овоме за четвртине и петине први заједнички разломак су дваестине]. 7. У које се делове дају променити шестине? (У 12., 18., 24-тине и т. д.) У које се делове дају променити седмине ? (У 14., 21., 28-мине и т. д.) У које се делове дају променити осмине ? (У 16., 24., 32., и т. д.) У које се делове дају променити деветине ? (У 18., 27., 36., и т. д.) 8. Који серазломци дају претворити у 12-тине? (Половине, трећине, четвртине и шестине).