Просветни гласник

54

вебо у години 1881

жања показују да на Сатурну влада толика иста температура као и код нае ако не и негато виша. Од куда долази та топлота ? — Без сумње од самог Сатурна, који ее јога није толико оладио као нагаа земља. Кад би Сантурно, главну количину топлоте добијао са сунца као ми, онда би се његова годигања времена врло мало разликовала од наших, јер је и нагиб Сатурнове осе спрам управне на еклиитику, екоро толики као и нага (Сатурнов 25° а нага 23'б 0 ). Али ми видесмо да Сатурно са« себе греје, те су тако годигања времена умеренија и мање се разликују, а и зиме на Сатурну су блажије но код нас. Свако доба године траје вигае од седам наших година. Но то није све што је необично на Сатурну. Његов прстен је толико гаирок, да његова сенка покрива врло велики део нланете. Ва 15 година сунце је на југу планете и онда претен за сво то време баца еенку на север, а за других 15 година еунце је на северу а сенка нада на јужну ноловину Сатурна. На Сатурну готово сваке ноћи има по које помрачење месеца, који се помраче или од прстена или помрачавају сами један другог. Као гато на нагаим половима траје дан и ноћ по пола нагае године, тако су и Сатурнови полови по пола његове године у мраку или на виделу, т. ј. за читавих 15 нагаих година. Становницима Сатурновим, земља изгледа као мала сјајна тачка, врло близу до супца. Тегако се види кад је поред сунца, а најбоље се види кад пролази иенред сунчеве површине а то бива сваких 15 година. Онда се земља види као црна тачка иа светлој еунчевој новршини. Било како му драго, тек Сатурно је последња планета, последње небесно тело, са ког се јога може распознати и видети нагаа земља, а цела остала васиона, цела бесконачноет за нас нигата не зна, као да нас и нема. Меркур и Венера не виде се никако са Сатурна а Марс се види мало боље но Земља. Јупитер је за Сатурновце звезда вечерњача и „зорњача" као за нас Венера. Уран је за њих сјајна звезда која се види око по ноћи, а Нептун мала звезда која се види јога голим оком.

Да би имали још бољи поглед између Сатурна и наше земље, да сумирамо односе, који постоје између њих. Сатурно је као и земља округласто тело, само још окружено прстеном и са осам пратилаца. Година траје 29 наших година или 10.759 дана. Дан траје 10 сати и 16 минута. Број сатурнових дана у години износи 25217. Разлика између годишњих времена и климе је готово никаква, температура стална и још виша но на земљи. Атиосоера густа и пуна паре. Полупречник Сатурнов на екватору скоро дееет нута већи но земљин. Густина материје је седам пута мања но овде. Тежина на површини је само за једну десетину већа но код нас. Наша 1 ока тамо износи 1 оку и 36 драма. Услови за живот на Сатурну су таки да на њему живе само ваздушни сгворови, који живе без сумње у атмосФери његовој. Са земље се Сатурно види као звезда 1 величине, а земља са Сатурна види се само кроз телескоп као тачка како пролази сваких 15 година испред сунца. Оволико о овогодигањој иланети владарци, а сад да прећемо на друга тела у нагаем сунчаном еистему. На прво место долази сунце. Кад се сунце погледа кроз дурбин, онда ее неће видети као једноетавна светла повргаина, као гато га видимо голим оком, него ће се на њему опазити пеге, које су врло разног облика и величине. Дужим посматрањем видело се, да број тих пега није сталан, него се сваке године мења и то доста правилно. Тако по кадгато их се може на један пут видети по неколико а по кадгато су тако ретке, да могу проћи читави месеци, док се једва види, само једна. Нагало се да у сваких 11 година, један пут има пега највигае а једанпут најмање; тако носледњи пут било их је највигае године 1871 и то 304 на броју. Од тадајењихов број све већма опадао сваке године, тако да их је године 1875 било само 197 а најмање је било тих пега 1878 године и то еамо 19. Но од прошле