Просветни гласник

БЕЛЕШКБ 0 ИРОС

вети и школама

В9

стручно нитање, које се оставља стручним и за те ствари теорично и ирактично спремним колегијама и саветовању за то иозваних школских људи. Те колегије, с којима се у овим питањииа споразумева цен трална просветна власт, претресају нитања у њиховој потпуностн, контролишу успех наредаба и одредаба, пазе какав плод у примени доносе наређене и предузете наставне мере, па услед тога добре мере нодупиру а погрешне исправљају, или један пут наређеае но потреби наставе или паучно-књижевних тежњи и потреба времена мењају п усавршавају. Но томе се, п на литературу школску мотри, и она се са наставним школским програмима у склад доводи. Тај начин који Је увек с будним оком у школи и на школском послу, и који целину посла, по његовој теоретичној и практичној страни, у рукама има, удесније може мењати и усавршавати своје одлуке, него што би то било могућио законодавној властн. За то, што се само овим путем може школски живот и рад усавршити - законодавства му чине све олакшице. С тога је стални део школске органпзације, основна начела на којима се школа оснива. задржан законодавној власти, а извршење начела, извршне наредбе, и сав стручни посао у пронисима из којих се те наредбе састављају, остављен је централној просветној власти и њеним саветодавним стручним органима. У једном делу довде наведенога говора обележен је у кратко данашњи правац нашега најновијега законодавног рада о средњој наставн ; изложено је опо што је урађено и оно што још урадити треба и што је тесно свезано с коначним уређењем гимназијске средње наставе; — у другом делу показано је, до које мере треба да законодавство утиче у ова питања. У другом делу су објашњени узроци за што су ниже у нредлогу изведенп чланци стилизовани у том духу у којем их стилизоване видимо. Чланци ти иредлажу се, да би се добила законска основа силом које а. Нестаће садашњих гимвазијских реалчица са два или три разреда, који ће или престати или се у пуне ниже гимназије развити; б. Време ће се у нашим гимназијама подићи на меру, која је довољна да се и у нас задатак гимназијске насгаве може с успехом и сигурношћу извршити; в. Научна грађа одређује се општим изразима који потребно ширење и сужавање појединих наука неће везати за законску промену, него ће се на основу овлашћења законског моћи по стручној оцени зналаца, мењати рад онако како то нотреба школскога живота захте ; г. Наставни нлан, или разгранање и распоред паука, моћи ће се договором стручних људи на године и часове удешавати и удесити спрам потребе наше земље и целокупне земаљске школске организације; д. Наставни програми за нредавање наука , и школска литература моћи ће се израђивати и усавршавати према прописаним ирограмима ; ђ. Рад школски у целој земљи моћи ће добити удеснији правац, ред и опширност ; е. Времену испита зрелости даће се одређеније место, а ученицима учинити номоћ, да се за њ озбиљније спремати могу. Ове законске промене само су законодавна основа за опширан стручни и књижевни рад на развићу и усавршању средње гимназијске наставе у нас. Оне укидају законске сметње, а дају потребна законодавна

овлашћења, по којима се нашим гимназијама може дати потпуна стручна уредба и организација, од које ће општа народна просвета несумњиве користи имати. С овим објагпњењима потнисаноме је част поднети Народној Скупштини на одобрење законоке чланке који следују : Чл. 1. Први и други одељак § 2 закона од 16 Сеатембра 1863. који су предругојачавани изменама и доиунама од 12 Дек. 1873 и од 20 Окт. 1875 да гласе овако: „Гимназија се дели на осам разреда, од којих сваки траје годину дана. „ Гимназија се дели на вишу и нижу, тако да се аод нижом разумевају разреди: први, други, трећи и четврти, а иод вишом разреди : пети, шести, • седми и осми. „Нижа гимназија може иостојати и као засебна средња школа. и Чл. 2. Чл. 5 закона од 16 Сеитембра 1863 да гласи овако: „ У гимназији Ке се учити: 1. Наука хришЛанска\ 2. Сраски језик, ст. словенски језик и литература. 3. Латински језик; 4. Француски језик-, 5. Немачки језик; 6. Географија и космографија; 7. Историја (оашта и сриска); 8. Ириродне науке-, 9. Математичке науке; 10. Красноиис и цртање\ 11. Гимнастика и војничко вежбање\ 12. Певање и музика. Предмети именовани аод 12 нису за ученике обавезни; а белешке из аредмета иод 10 и 11 не узимљу ее у рачун ири иревођењу ученика из разреда у разред. Министар аросвете и црквених иослова овлашКен је: а. да изда наставни илан, који Ке ближе оиределити шта Ие се и колико из које од горе иобројаних наука и у којим разредима учити ; и б. да ио том наставном алану изда иотребне наставне арогриме за сваки аредмет и разред. Његова је дужност, у исти мах, старати се, да школе за сваки иредмет добију удесну литературу и иотребна научна и наставна средства. Чл. 3. § 8 закони од 16 сеитембра 1863 године да гласи овако : „ Сваки наставник гимназије дужан је аредмет који аредаје на време свршити, држеКи се у свему наставног илана и наставних ирограма којеје министар аросвете и црквених иослова на основу закона ароиисао. Који наставници рукују школским научним средствима као што су : кабинети, збирке цртања, карата, и т. д. они су за та средства, поверена њиховом руковању, одговорни директору и вишој власти." Чл. 4. К §-у 25-ом закона од 16 Сеитембра 1863 да се дода :