Просветни гласник
БКЛЕШКЕ О ПРОС
ВЕГИ И ШКОЛАМА
I
ки одреди цркву Светих Беоребрника Кира и Јована у Москви, која се на горњу цељ уступи с условом. да се заграђена кућа од тврдога метеријада, која је била својина суседне цркве Свих Светих, откупи. За тај откуп утрошено је из државне касе 3000 дук. цес. С црквом Св. Бесребрника Кира и Јована добијен је и простор земље, на ком је двокатна кућа од тврдог материјала, за тим празан плац и дућан с подрумом осим авлије црквене. На празном плацу подигнута је још једна двокатна ,кућа, која је отала 38.000 рубаља. Мањи део те суме ^сплаћен јв дохотком од кирије и дарова , а већи део ј О измирен зајмом из једне московске банке који је I управа подворја за тај посао закључила, Зајам ће се тај и даље отплаћивчти из истих извора, докле се са свим но отплати. За тим ће доходак подворја служити издржању самог? подворја п потребама духовне просвете српске. Како црква и подворје српско у Москви спадају у круг архијепископије београдске и митрополије српске, то се у цркви подворја на свима богомољама редовно јСпомињу Књаз , Књагиња и Престолонаследник, а тако мсто и Митрополпт српски. Што се подворје затекло иривремено уређено пре почетка рата нашсг с Туроком, (|но је много припомогло указивању оне сваковрсне поШоћи, која је тада из Русије народу нашем чињена. Међу тим ова установа, која је, и овако привремено рређена, до сад указала толику услугу и помоћ нашем шроду и која је Србији пред православним руским светом духовно представништво, није до сад била уређена законом, којим би се њен положај према духовној и државној власти определио, и по коме би се њени послови .кдовно и правилно могли отправљати и уређивати. С 'ога је потниеаном част, да од отрапе Владе Његовог :Сња.жевског Височанства Народној СкунШтини на одо>рењс подносе овај Предлог закона о сриској цркви и аодворју у Москви Чл. 1. Цркви и подворју српском у Москви , које је у \ д. 1 872 свети Синод руски по одобрењу Његовог Ве\ јчанства Пмпсратора руског Александра II поклонио ушској цркви у кнежевини Србији, установљава се управа. коју ће вршити настојник те цркве и подворја.
I
Чл. 2. Црква и подворје српско у Москви опада у круг
к^нмјепископије београдске и митроиолије српоке. V Чл. 3. Настојник цркве и подворја српеко г у Москви мож 1 /лти само лице реда духовнога.
Чл. 4. Настојника цркве и подворја срнског у Москви поставља Књаз на прсдлог мниистра нроовете и црквсних послова сагласно §. 8. закона о црквеним властима од 30 Септембра 1 862 г. Чл. 5. Лице постављено за настојника цркве и подворја српског у Москви задржава и као наотојник тога иодворја положај и лрава која има на месту са којега буде иостављено на ту управу. Према томе положају и правима плата се настојнику увршћује у државни буџет. Чл. 6. Црква и подворје, а тако и потребан број братства издржава се приходима подворја по правилима, која ће прописати министар иросвсте и црквених послова у договору са митрополитом српским. Лл. 7. Како вођење рачуна о приходу и расходу цркве и подворја срнског у Москви, тако и унотреба преостатака од прихода иодворја и цркве регулисаће се нарочитим правилима, која ће прописати министар просвете и црквених послова у договору са митрополитом српским. Чл. 7. Закон овај ступа у живот кад га Књаз потпишс.
III Стање народне просвете у Угарској У јесен прошле године изишла је у Угарској једна брошира гроФа Евгена Зичије о стању основних школа у Угарској, поводом тим, што је он још у Мају прошле године на једном скупу предлагао, да се образују дружине за народно образовање. Његов је предлог у начелу примљен. Од тога времена Зичија је своје предлоге боље у појединостима развио и израдио опширан штатут за дружине која ће се завести. По том његовом иредлогу задаћа је тима дружинама, да воде надзор, како иду у школу деца која ое попишу да морају ићи у школу , да потпомажу сиромашније ученике, да настоЈавају да се заводи бесплатна настава, да се деца вежбају у пољопривре дним радовима, дасе подижу књижнице за народ и омладину и т, д. и т. д. Разлажући побуде за оно што предлаже, гроф Зичија наводи, да од оне деце која су у узрасту да морају ићи у школу више од 60 0 хиљада, т. ј. једна трећина доиста ни у какву школу не иде, да на многим местима деца не иду у школу више од три-четири месеца преко године, да стотинама хиљада ђака немају књига школских, да од оне деце која излазе из школе оамо три четвртине умеју да читају и пишу, а једна четвртина само уме да чита, да у 200 општина преко 5000 душа није било до 1876 г. виших основних школа , да би према броју деце која морају ићи у школу требало завести још 7000 школа, да тре-