Просветни гласник
172
П Р о с т и
РА ЗЛОМЦИ
6. Ва 2% дук. може се купити 1 товар добре шенице. Колико се може кудитк за 20 дуката? 7. За 1 товар каве има да се плати 36% дук. Колико би се добило за 60 дуката ? (36/3 = И° , п _ 180 180 110 Ј_ 180 ^ 18 _ 15 ' Т~' 3 ' 3 110 11 1% д товара). 8. У једног човека има 42 оке масти. Он троши сваки дан по 1 % 0 оке. Колико ће му даеа то трајати ? (40 дана). 9. Како се деле целине мешовитим бројевима ? (Мешовити се број у делитељу иречисти, а дељеник се иретвори у оне делове који су задати у делитељу, иа се онда дели бројитељ дељеников бројитељем делитељевим ). Који су бројеви до сад излазили у овој врсти задатака ? (Цели и мешовити). Кад излазе једни, кад други? — Зашто нису досад излазили и прави разломци ? 2. 10. Колико се иута налази 4% у 27 ? (6 пута). Зашто ? (За то, што у 4% има 9 половина, а у 27 целина има 54 половине, и по томе 9 се половина мора налазити 6 пута у 54 половине). Колико ће се пута налазити 4У 2 у 3 ? (Почем је сада дељеник 9 пута шањи, а делитељ остао исти, то ће и количник бити 9 пута мањи, т. ј. место 6 целина имаћемо 6 деветина, дакле 6 / 9 —У 3 - Или: у 3 целине има 6 половина, а у 4'Х има 9 половина. 9 половина у 6 половина не налази се ни 1 пут потпуно, већ само % или % пута). 44. Како се овде врши деоба целина мешовитим бројевима? (Исго тако како је горе показано). 12. Какви бројеви излазе овде у количнику ? (Прави разломци). Зашто ? 13. Један човек троши месечно по 12% дуката а зарађује само по 10дуката. Колико му времена може трајати оно што зарађује? (% месеца = 24 дана). 44. За 2 14 / 15 дуката (или: за 44 цванц.) може се купити 1 аков добра вина. Колико се може добити за 2 и 1 дукат ? ( 3 % 4 , *% 4 акова). 45. За 7% ј дуката купи се један товар пиринча. Колико се може купити пиринча за 5, 6,
Писмеио 16. Израчунај : 1 : Г/ 2 — ? (/, пута). 3 : 4% = ? ( у з , 5 : 7% = ? (% , 7:17% = ? (% , 5:12% = ? (% , 3 : 10% = ? (% , 5 : 22% = ? (% , 3:16% = ? ('/ и , 5 : 6% = ? (V „
/ 7
4 : 6% = ? (% пута 2: 4% 2 : 5% 2: 6% 4 : 14% 2: 8% 2: 9% 3:17% 2: 5%
( ( 3 / 8 е/ 10 ( 3 /хз ! ( 3 / 4 ? С/ 23
Из ових се примера види, да:
количник 2 / 3 значп, да је де.
%
/ 11 Лз 3 /„ 4 ,
X
23
%
17 »
тељ 1 1 /, 2 пута већи од дељеника 2 1 Ј ' .
3> 2 „ 4% „ 5% » 1% . 1% . 2% , 2% . 3% , 3% . 1% . 4 2 / „
4 "
» V » 7) >Ј П » ;; » ?? » ;; п » V ?? ?? Г) ;; ;; п »
4, 3, дуката ? ( в % 00 ,
100 ?
товара).
Према овоме, по количнику се може одмах познати, колико је пута делитељ већи од дељеника. Тако, ако је у количнику %, то значи, да је делитељ 1% пута већи од дељеника. Ко хоће дакле на први поглед, да зна, колико је пута делитељ већи од дељеника, треба само да подели именитељ количников његовим бројитељем. Оно што изиђе, поЕаз УЈ е Уједно, колико би пута требало увећати дељеник, ако бисмо хтели, да је (дељеник) раван делитељу. Према свему овоме, у оваквим случајима треба сматрати дељеник увек као неки део делитељев, јер је овај већи неколико пута од дељевика. Из наведених примера види се још и то: да се бројитељ количников увек управља према именитељу правог разломка који иде уз цео број у делитељу. Тако, ако су поред целог броја у делитељу задате половине, и у количнику ће стојати као бројитељ број 2; ако су трећине, онда је бројитељ у количнику 3; ако су задате четвртине, и у количнику је 4 као бројитељ итд.