Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВН

ОГ ПРОСВЕТНОГ ОЛВЕТА

195

I За математику 1 а) Да ди се и у кодико се предавање анадитичне геометрије може сматрати као припрема за сдушање виших дедова математике, б). У ком би се обиму та наука имада предавати у средњим заводима; и в). Како би он своје нредавање удесио, па да ђаци добију чиста и јасна појма како о координатама тачака, тако и о једначинама динија. 2 а) Шта је изазвадо употребу одречних кодичина и како се тумаче одречни резудтати у геометрији и адгебри; и б) Кад се одречни резудтати морају сматрати као знак да задатак није можан. II За психолођију с ло!,иком 1 0 оруђу покрета , о вољним и невољпим покретима. 0 раду. Лењост. Вежбање телесно. Игра. Утицај покретања тедесног на расподожај унутарњи. Утицај расподожаја унутарњег на тедесне покрете. 2. 0 пажњи. Кодико је стварности у опажању. Кодико се у опажање меша машта. Кодико је у опажању садашњих а кодико задржаних прошлих утисака, чиме се пажња уставља на извесни предмет, шта јој смета, шта је крепи. Какве су прилике телесне, а какве су унутарње које прате пажњу. Како прелази пажња у разумевање, како у занос, а како у дело. 3. Које су психолошке особине које су присно везане са језиком. Јесу ди истоветни језик и мисао. Каква и кодика је веза између лођике и граматике. А како између њих н тако зване риторике. III За педагогику с методиком 1. Којим редом иду науке у школама. Кодико има утицаја на овај ред положај предмета научних у природи. Колико има утицаја на овај ред положај предмета научпих према човеку, његовом схватању и нотребама. Има ли овај ред и положај међу собом и међу наукама каква и колика утицаја на простраиство и начин излагања посебних наука. 2. Је ди у средњим шкодама при предавању важнија синтеза иди анадиза. Како у средњој настави стоје у важности догма и слобода , народност и космоподитизам, ум и срце,реадност и класичност. IV Иотпредседник саопштава писмо г. Јов. Драгашевића, којим јавља да се због многих сдужбених посдова не може примити рада у наставном одбору око састављања програма за земљопис за средње шкоде. Услед тога Савет бирана место г. Драгашевића, Милоша Зечевића.

V Љуб. Ковачевић чита свој, арх. Нестора и Пдатона Кудаковског извештај о руско-српском речнику Т. Стојановића. РеФеренти хвале дело као изврсно и потпуно, но с погдедом на наше прилике предлажу да се граматички део изостави из речника , да провинцијадизми и стране речи , које у свих народа истоветан значај имају такође изостану , да се скрате нека опширна тумачења руских речи. С обзиром на то што је прва потреба да имамо краћи и практичнији руско-срнски речник, што би огромност таквог речника учинила да се слабо купује, још ређе употребљује, Савет је са 7 против 5 гдасова одлучио: Да се препоручи руско-срнски речник Тасе Стојановића, с тим, даноред оних изоставака, које је одбор иредложио, изостану још и све речи , које имају и у срнском и у руском језику једно и исто значење. Даље, да се речник штампа у Формату руско-немачком речника Боха, Фраја и Месера, — из боргиса без проредннца, а на два ступца, и најзад да се писац награди са 60 дпнара од штампана табака, с тим, да се у то урачуна и коректура, коју ће писац сам држати. Штампање може се одмах отпочети чим писац овај део, који је поднео приреди по примедбама одбора и саветске одлуке, За тим је потпредседник закључио састанак.

XIII САСТАНАК 5. Марта 1881 год. у Београду. Били с.у : потпредседник Ј. Пецић; редовни чланови : Архимандрит Нестор, Јов. Ђорђевић, др. Јов. Валента, М. Миловук, др. В. Бакић ; ванредни чланови : М. јЗечевић, Св. Вуловић , Св, Милосављевић, Л>. Ковачевић, Никола Стајевић и Ј. Југовић. I Чита се записник Х1Л састанка и Савет га прима. II Нотпредседник саопштава писмо г. министра просвете и црквених послова од 2 Марта о. г. ПБр 924, којим позива Савет да му да својемишљење о продужењу Француско-српског речника Настаса Иетровића, а погдавито : да ди је тај наставак израђен онако исто као и онај први део, који је већ наштампан и на продају стављен, иди је у чему одступљено на боље или на горе. Савет одређује за нрегледање тога дела: свога члана Св. Вуловића и да се умоли г. Живко Недељковић, проФесор београдске гимназије. III Нотпредседник саопштава писмо г. министра просвете и црквених посдова од 3 Марта о. г. И.Бр. 1022, 25*