Просветни гласник

200 ИЗВЕШТАЈ КРАГУ А81гопош1е и. ша!,ћета1;. Сгео^гарМе. Нпје диетовано. 'Јзади су имали Мишковићеву књигу. 6. Кућевни писмени задаци из свију предмета давани су по распоредима, који су у савету направљени. Распис од 19 Декем. 1866 г. Бр. 3712 био је подешен према онда постојећем распореду предмета и часова на разреде. Према распореду од Августа 1874 г. Бр. 4523, апсолутно је немогуће вршити га. Претписом од 6 Марта 1875 г. Бр. 942 г. министар је одобрио поступак савета краг. гимназије о непоступању по распису од 19 декембр. 1866 г. Бр. 3712. На основу истог, и из цогледа на немогућност извршења казатог расписа , савет је горње распореде писмених задатака направио и по њима радио. 0 давању писмених кућевних за^пака, ја сам поднео г. министру предлог под 28 Декем. 1876 год. Бр. 288. Предлог овај прочитао сам у савету, приликом претресања овог питања, и савет га је потпуно усвојио. Молим г. министра, да изволи узети у обзир тај предлог, при измени расписа од 19 Дек. 1866 г. Бр. 3712. Кућевне задатке, који су давани по напред казаним раепоредима, наставниди су већином код куће поправљали, па их поправљене ђацима враћали, или су ово радили сами ђаци у школи, под надзором насгавника. Неки наставници задавали су писмене задатке и у школи, и одма их — по изради ђака — поправљали. Осем овога, сви наставници — оеобито страних језика — не пропуштају, да скоро при сваком испитивању ђака, не даду им задатке, које на табли школској морају да испишу и преведу. Поправка се врши одмах и ову чине и они ђаци, који се не питају, јор морају те задатке да пишу на хартији, и да их поправе онако, како је наставник казао. 7. У колико се, по спољним знацима може приметити, наука хришћанска учинила је неки напредак на дух и морал ђака.

ЈВВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Што се тиче израде предмета за предавање хришћанске науке, савет остаје при своие мнењу, које сам поднео под 2 Јула 1879 г. Бр. 318, и потпомаже мој предлог од 28 Декем. 1876 год. Бр. 294 изузимајући оно, што се о лицу говори; јер је сада у том погледу стање врло добро. 8. Савет налази, а и сам сам тога млшљења, да би могао бити већи напредак у српском језику, кад би се усвојио распоред овог предмета онако, како је савет предложио 2 Јула 1879 г. Бр. 318. Ово је нужно учинити нарочито за то, што ђаци основних школа, при доласку у гимназију, доносе врло мало знања о облицпма, и што у II р. гимназије почињу учити немачку граматику по Трауту, где долазе и глаголски облици, а они ове почињу учити тек у II разреду, па је наставнику немачког језика немогуће, да их учи глаголским облицима и немачког и српског језика. Кад би се учење у основ. школама, бар по варошима повисило на 5 година, и кад би у тој години деца основ. школа изучила како ваља облике, онда би учење српског језика по ускојеном већ начину, како _су и књиге написане, давало много веће резулгате него до сад; јер деца упозната са облицима, могла би много већу пажњу да обрате на изучавање постанка облика и других чисто научних ствари у језику, док овако морају и једно и друго да изучавају, а то смета њиховом напретку. При писању ручних књига из страних језика, а нарочито немачког, требало би особиту пажњу обратити да буде хармоније са српском граматиком; јер досадања бесхармоничност јако смета деци у изучавању и српског и других страних језика. 9. Каквим су се ручним књигама служили наставници опште и народне историје, изволеће видети г. министар из тачке пете. Односно пак распореда исгорије по разредима, савет остаје при своме мњењу од 2 Јула 1879 г. Бр. 318 и потпомаже предлог мој од 18 Декем. 1876 г. Бр. 289. 10. Ни савет проФесорски, ни поједини наставници, немају сад никаквих важнијих напомена да учиие о нредавању страних језика, но оне, гато су учинили у предлогу од 2 Јула 1879 г. Бр. 318-