Просветни гласник

271

БЕсЛЕШКЕ О ПРОСВЕТИ И Ш^О^АМА

Посета у једној белгијској основној школи Један немачки наставник опнсује , у каквом је стању нашао школе у белгијској варогаи Остенду овако : „Чпм сам дошао у Остендс, имао сам времена да нроучим месност његову и одмах сам разабрао које су куће школе а које нису. Школе су све чиста, п велика здања, а на њпма стоје натписи: „ЕсоЈе Соттипа1е, а „СоПеде Соттипа1," Т Есо1е Ле ШкГдаНоп", Мегзјез &сћоо1* . Упутим се у стан г. директора основне школе ( 6со1е соттипа1е -рауап1е) , представим му се и замолпм га, да ми дозволп, да разгледам белгијскс школе и изнутра, а он врло љубазно пристаде одмах п показа ми упутрашње уређење обе школе и мушке и зкенске које су под његовом управом, па ме понуди, да будем на предавањима у више разреда и даваше ми обавештења о свему што *га питах. Сад што се краће може да прикупим све што мн се чини као значајније од онога што сам видео и сазнао. Остенде , та варош од својих 18000 становника, троши годишње 1 45.000 динара за своје школе а има две више школе (једпа је Есо1е с1е патдаНоп, а друга је СоШеде Соттипа.1, као нека гимиазија другог реда у Иемачкој), а осим тога има и једну основну школу за децу која илаћају школарину и то по 6 разреда за мушку п толико за зкенску децу, двс мушке школе у којима. с.е ие плаћа са по 6 разреда и једну Т Есо1е РгбЂе1," као што се тамо зове, т. ј. дечије забавиште с 4 учитељке. Најстарији учитељ илп директор огновне школе не предаје пишта , већ само пази кпко предају други учитељи и има плате 4000 динара и слободан стан. Осим тога постоји п надзориик (Јпврес^еиг) за све школе. Сваки учнтељ има недељно по 3 3 часа предавања и у свима разредима подједнак је број часова, т. ј. сваки дан, осим Суботе. (јер тог дана носле подне нема школе), по 6 часова, и то од 9 до 12 часова пре подне и од 2 до 5 часова после подпе. Што ми је највише пало у очи приликом похођења ових школа, то је то. шго су све изванредно богато снабдевене училима и што је мали број ученика по разредима. Нигде ии у једном разреду није бпло ни по 40 ученика, а само у неким школама у којима се не плаћа школарипа беше по толико дсце у разреду. У старијим разредима по другим мушким школама било је од прилике по 30, а у женској школи ио 18 седишта за ученице. Гледећи како су снабдевене ове школе училима, сећао сам се живо холандских школа, које сам ире некодико годпна походно, а што се тиче немачкнх школа, оне су, ролико нх ја познајем , у многом погледу заостале изаове белгијске школе. Истина нисам на-

ш ао тако зване машиие за читање, јер тамо сам учитељ пнше иа табли штампапа слова, која се дају лакше цртати но немачка, али осим руске рачупаљке која је и у нас у употреби нашао сам не само слика од пајразноврснијих предмета из природе, и испуњеие све тице белгпјске и ситније снсаре у обилатој зби] ци, већ пород тога у лепим стаклсним орманима и најразличније миисрале, снровине, родове и вештачке производе. Осим *го: а од ових последњих оно што је најважније , као : кожа, стак-ло, ткиво итд. беше изложено у особитим таблицама од хартнје у разлнчним врстама или у разним ступњима развијања и Фабрикације. Тако иа прилику једпа таблица представљаше како се прави стакло, и то прво сировнне: песак нтд. (у стакладима с потписима оздо), па онда растопљено стакло с пробама које показују како се сваког часа развија тај процсс до готовог стаклета. Ова ми се опширност учини баш претерана и ја се не могох уздржати а да своме љубазноме пратиоцу не изјавим, како сумњам, да је учитељ у стању, дато све с децом прсради или да бар колико толико употреби у настави. „То му и не треба," беше ми одговор, „ми добијамо све ове ствари из Париза , где се праве за францускс и белгијске школе тако потпупце и тако опширно да могу задовољити свачије жеље. За то ове ствари нису ни скупе, и коме шта од тога не треба , он и не дира, већ онако стоји." Као што видите, Французи су практични људи и ми се имамо чему од њих иаучити. Бар ја још нисам у немачким основним школама нашао толнку збирку очигледпих средстава, која би се могла упоредити с оним што сам видео у Белгији. Како је са свим друкчијо, кад у читанци у ком чланку. дође какво непозпато имо (а колико има ствари, које су деци познате по имеиу но о којпма она ипак никакве представе пемају), па кад им се та ствар може да да у руку, а како је опет са свим друкчије, кад учитељ мора да се задовољи тиме, што ће децу подсетити на оно што су видела или чула плч што ће им тек онако описати како ово и оно изгледа! Но једно морам приметпти, да би ми се све ове ствари још много боље допалс, да су од прилике бар четири пута толике него што су. Без икаква разговора боља је за основну школу на прилику минералошка збнрка, макар не имала више од 2 5 разпих врста, само кад је свако парче онолико велико од прилике колико цигља, но и најпотпуппја друга збпрка, кад ни једап минерал ннје већи од ораха. Осим поменутих предмета биле су и све пове мере за течиостп и зрпа почев од */ 4 ектолитра па на ннже до Ч литра, а исто гако и сви тегови заједно с једним дућанџијским теразијама у натури. По себи се разуме, да је осим тога било слика по дуваровима, мапа, столова за учитеље и за децу, ови последњи удешени