Просветни гласник

330

ИЗВЕШТАЈ Г. МИЛАНОВАЧКв ГИМНАЗИЈСКЕ РЕАЛКЕ

За стране језике требала би читанка. И самим почетницима важила би она много. Или место ње, — што је ирема нашим насгавницима још боље — одредити или нронисати које чланке треба за немачки језик обрадити и изучити са ђацима. Том приликом требало би наговестити невичнима и како би требало одређени материјал прећи, те да он буде лако а сигурно примљен од ученика. Тако се у овом заводу рпдило, пошто се свршило оно што је законом нрописано, и, резултат је чудесан! За природне науке као учила, употребљаване су збирке и природа сама. За науку о ископима, збирка ископа од Фрича из Прага а, за биљаретво, хербаријум послан од министарства просвете. Ђаци су извођени у природу често, кад год је потреба била. Виља и камења скупљено је из околине, ал' у тим збиркама нема ништа ново но оно, што се и у разним збиркама налази, које су сад поменуте. Минералогију и ботанику требало би оставити онде где су. Само би требало обратити већу пажњу на практичну упогребу од оног што се учи, место онако заступљене систематике. Требало би и материјал смањити тако, да оно само буде заступљено, што се сматра као преставник реда или ®амилије и, што има важнију употребу. У минералогији добро би било, да се випге што рече о постању наше земље до данас, а да се кристалограФија ограничи на најнужније представнике. Ово највигае из тога разлога, гато се ове две науке јога једном у средњим школама уче. У осталом завод овај мисли да и није -компетентан да да бага меродавно мигаљење у овом питању. Напредак из рачунице веома је приметан. Као најуочљивији напредак од рачуна тај је, гато се деца почињу вигае да интересују за задатке из рачуна, нарочито за регаавање из главе интересантних ал потежих задатака. Да се рачунском нужношћу, која је у бројним односима изражена утиче га мишљење, на логику спекулативне магате, о томе не треба ни да говорим; — само кад рачун постане мио и лак предмет .... Само је био један ђак из I разр. ужасно слаб из рачуна, нарочито из усменог рачунања. Ово је отуда, гато је све рачунао на памет а у одсуству памети, и што је одма почео да

рачуна са циФрама и то, са аистрактним неименованим циФрама . . . А иначе је ђак осредњег дара. Школа га је потпуно отргла од света и живота и увела га у нов свет, у свет у ком се он збунио и који га је иретрпао. На усмено рачунање I обра1)а се много већа пажња но на писмено. Успех је како се само пожелети може. При предавању земљониса служио се предавач Кипертовим Физикалним картама, планиглобом, глобом и политичком и Физикалном мапом Јевропе. Ове су мапе добре, нарочито Кииертове, али би добро било, кад би се поред ових чисто Физикалних карата имале и политичне у исто време. Предавач се служио још и школским атлазом од Лихтенстерна и Дангеа у 45-карата, којим се служе ученици средњих гакола у Саксонској, и у коме су сви делови геограФијезаступљени. Ученици нису нарочито извођени иоћу под ведро небо, да им се на небу показује. Краснопис, гимнастика и цртање предаванп су драговољни од наставника ове реалке. Деца су показивала увек доста и сувигае вол.е за ове вегатине. Нарочито у цртање и у гимнастику уложили су велики труд и стриљење да што вигае науче. Једва су чекала кад ће доћи часови ове две вегатине. Ни од какве гатете, но само од користи било би, ако би се обавезно завело у два нижа разреда реалака и гимназија вежбање у најнужнијим занатима. Не би згорег било, кад би се ово и у старијим разредима продужило. Нагпа школа требала би сваког толико да спреми, да може или са вештином којом или са занатом или ма чим што није наука у строгом смислу ове речи, да заради леба ма где у свету. Пази се врло много, које ће часове предмети да заузму. Озбиљном добу дана и предмете озбиљне. Природним наукама часове на крају, како би се могло у екскурзију. Вештинама часове после подне итд. Ванредни дани одмора нису ђацима давани. Изостао је само 1 дан један предавач због слабости и три дана са одобреним осуством. Деци су давани писмени задаци за време часа; или их је један од ђака по упутству наставника нропитивао о ономе што је задато било.