Просветни гласник

408

ЗАПИСИИК ГЛАВНОГ П

РОСВЕТНОГ САВЕТА

На страни стојн: 26. провидни комади 32. иеких животињица тако званих (алга, дијатомацеја) Испод сл. 33. Ситне животињице (дијатомацеје) налазеће се у земљи глачалици Зб.на утањеним крајевима провидан (рожнац) 40. Кремен чим се ископа, толико је мек, да се може чекићем ковати у облике, у којима се продаје у трговини. 47. Поводом природног магнета, у овој руди постала је свету позната магнетска, а из ње се раде вештачки магнети или магнетске игле. Коситерац се не топи, кад се јако усија, онда, ако ее додирне жеравице посгаје од њега ковни калај. 49. (Манган је ков, који је налик на гвожђе боје је бело сиве, али је крт и тешко се топи јако усијан порумени и тада изгуби 12 од 100 своје тежине пустивши из себе кисеоник. Из његаселучи кисеоник. хлор и граде гдекоје боје, а прави се од њега и манганеки ков. 51. (смеси соној и шалитреној) 53. Сматра се као најтеже тело на земљи.

гради се вештачки из

А треба да буде: прозрачни комади. неких окрека (алга, дијатомацеа) (за које сепређе мислило да су инФузорије. Може ово и изостати. Ситне биљчице (дијатомацеје, из класе окрека), што се налазе у земљи глачалици провидан. Од кремена , чим се ископа, могу се чекићем лупати (одбијати) они комидићи, што се продају у трговини као кремење Овај природни магнет био је повод, те се сазнало за појаве магнетске, а први пут нађен је природни магнет код варошице Магнезије у М. Азији Коситерац ее не топи, но кчд је помешан с угљеном и на јаком огњу одваја ее из њега ковни калај, (можда боље : но кад је у јаком огњу номешан с угљевљем, одвајасе из њега ковни калај). јако усијан порумени п изгуби 12 од 100 своје тежине испустивши кисеоник. (Манган је ков налик на гвожђе , боје је бело сиве, али је крт и тешко се топи; употребљује се при готовљењу кисеоника који се из њега лучи), хлора и где којих боја — — — а вади се из њега и ков манган. (смеси соне и шалитрене киеелине). овај ков је међу најтежим телима на земљи (само су два кова осмије и иридије мало тежи од њега) вади се вештачки из

На страни стоји : Киновара (жива) њом се облажу огледала 54. не да се топити 56. бели плајваз у најмањој мери (отрован је сичан) 58. На влажном ваздуху пушта воду и претвара се у галицу (пирит) прави се сумпорна киеелина и галица 60. црвени мишомор, златна земља Сажижањем на ваздуху (рђањем) изађу им течни делови на поље 62. Овај је ископ (аргентен) веома познат са своје виткости Има га 64. Вагреју киновар или кречем или ударајући га чекићем, те он пусти из себе живу као пару:, коју хватају. 76 Који се вазда светле (извори наФте) У заптиненим меегим нз сагорева ни при највећој ватри (графит) 69. Оеветлења арозводе се од мрког угља и што није тешка по себи (вода) 77. (код балзата) по највише с лужним солима или иекопима, у којима има камена живца. 89. Литавска шкољка 104. тачка 22. важина важити

А треба да буде: Киновара. узима се с калајем за облагање огледала теже топи од ливеног гвожђа оловно белило у малој количини (мери) На влажном ваздуху распада се, прима воду и и претвара се у галицу; вади се сумпор и справља се еумпор. киселина и галица црвени и жути мишомор (реалгор и аурипигненат). Жарењем на ваздуху (пржењем) излапе (изветре испарљиви састојци овог ватког ископа има

Киновар се загреје заједно с кречем или гаром (оно што отпада с гвожђа кад се нрело кује), и у том се одвоји жива као пара која се хвата. који од вајкада пламте (горе) У заптивеним месгима где нема ваздуха нимало (никако) се не мења ни при најјачем огњу; материје за осветлење и што има малу тежину (је мале тежине) по највише се натријевим ортокласом(олигокласом) илп с минералима који су (сродни) слични е ортокласом школека наговестилница (упутница). тежина теглити

Ова се важина мери са Ова се тежина сравњује засебном важином воде са засебном тежином воде