Просветни гласник

ЗАЛИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

399

Осим тога нека му је позната топограФИЈа Веограда и његова најближа околина (и топограшија и околина његовог места ро1,ења); нека му је добро позната кнежевина Орбија ; нека има довољног појма и о осталим ерпским земљама; најиосле нека зна оно што је најглавиије о суседним и о главним европским државама. Ако основна пткола буде дала ученику и више и темељнијег знања о овом предмету, биће у толико боље: али је и оволико за сад довољно за основ даљој географијској настави у гимназији. б) Заједио с овим ваљало би такође да се претходно определи : „колино треба да се ученик из географије сирелш у гимназији ; п даље : п у којим разредима и са колнко недељних часова да се иредаје овај иредмету гим.назији"? Што се спреме тиче, коју ученик из географије треба да добије у гимназији , мора се и за геограФију тражити онолико, колико и за друге цредмете, који се у гимназији предају, а то би било у главном ово : све што је у предмету нажније, треба да зна; а све што зна, да зна добро, и да то и другом показати и другог научити може. Ученик у гимназији не може, а и не треба још да буде специјалиста ни у ком предиету, јер би му та тежња. пореметила хармонију његовог образовања; али треба да је у сваком предмету толико спреман, да — ако жели у ком предмету специјално напредовати — може то чинити сам својом даљом радњом и студијом. Што се самог н&ставног плана тиче, геограФија би требало да се предаје и у нижој, и у вишој гимназији. У нижој гимназији треба ученик да утврди и ирошири оно знање, које је из основне школе донео. Настава треба и окде још да иде од ближега даљему, од познатијега непознатијему. — Из математичне и Физичне геограФије треба ученик да научи све, што год буде могао схватити без детаљнијих знања из геометрије и Физике. - - Из политичпе геограФије нека добро иопуни своје знање о кнежевини Србији и о српским земљама; а о осталим државама европским и ваневропским о свакој према њеној важности, коју за нас има. — Главније етатистичне податке треба да зна и на памет, свуда у округлим бројевима; а свагда треба да

: уме на иамет нацртати конФигурацију главнијих делова земље, означити правац главнијих планина и река, као и положај појединих главнијих места. „Управо је главни задатак школске геограФије, „да се ученици вежбају у слободноручном цртању карата". (Енц. II. 904). Оволико се даје постићи у једном, и то ирвом разреду са три, а највише с а четири часа недељно. Ако наставник буде имао доста добре воље и љубави к самом предмету и толико предавачке вештине , да предмет и ученицима омили и њих за исти заинтересује, и ако школа буде имала добрих мана и осталих учила , онда ће бити (и са лошијом школском књигом, а још боље и без и какве школске књиге) довољног успеха и за годину дана; а са неудесним предавањем , са самим „задавањем лекција" (уз то још из неудесног учебника и погрешно преписаних рукописа) и без довољних учила не ће бити довољног успеха ни за више година, па ни покрај најбоље написане школске књиге. Да ге у најнижем разреду набављено географијско знање у три остала разреда ниже гимназије утврди и пропшри, била би брига онога наставника, који би у истим разредима опгату историју предавао, која се и онако по захтевима сувремене науке и методике само у тесној свези са географијом даје с успехом предавати. У вишој гимназији могла би се опет у једном од два највиша разреда са три часа недељно предавати географија начином већ више научним и у реду систематском. Главну садржину те наставе лепо је обележио Шмид у горенаведеном делу „Енциклопедији" (II. 911). овим речма: „ГеограФија „има у горњим разредима да претреса ова два главна „питања: 1) како је природом, а односно самим „телурским силама , (наравно у свези њиховој са „козмичким) постало садашње стање земљине повр„шине, и по којим се законима мења непрестано ? „2) Шта је од те земље начинио свесни човек, „делајући према извесним целима" ? У осталом ако би се геогра®ија у нижој гимназији и у напредак буди из каквих разлога предавала у два или у три разреда , — ипак се не би могло препоручити ни у том случају досадашње цеиање истога предмета, по којем би се н. пр. у I. разреду предавала Азија, А®рика, Америка и 5 1 *