Просветни гласник

436

ЕШТЕНИЧКЕ УДОВИДЕ И СИРОЧАД

Чд. 14. Ко жели да из ниже класе пређе у вишу, дужан је овом Фонду накнадити разлику са интересом 6°| 0 између клаее у којој је био, и оне у коју прелази. (чл. 7.) Чл. 15. Парохијска свештена лида, која улажу у „пензиони фонд за удовице и сирочад умрлих чиновника", као бивши чиновници, морају улагати и у овај фонд , и у такоме случају поред задобивеног права на пензију из горе поменутог Фонда, имају право за своју породицу на издржавање и из овога Фонда. Но она свештена лица која иступе из државне службе после ступања овога закона у живот, и ако задрже права на улагање у пензиони фонд удовица и сирочади чиновника,, дужна су како основне тако и редовне улоге (чл. 7) са интересом 6°| 0 годишње положити у овај фонд , рачунећи то од дана кад овај закон у живот ступи, па до дана кад из државне службе иступи, за оне који се затеку у чину; а за оне који буду после овога закона рукоположени, од дана рукоположења па до дана иступања из државне службе; даље пак улагање полагаће по прописима овога закона. Чл. 16. Ако улагач неби основни и редовни улог по прописима овог закона уредно на време полагао, окружни благајник — управа Фондова — известиће о томе надлежну конзисторију, која ће преко полицијских власти наредити да се одмах од прихода његовог наплата са интересом 0°| о год. изврши и новац у фонд унесе. Чл. 17. Право улагања у овај фонд губи улагач, који буде осуђен на губитак чина, но у овом случају враћа се његовој породици само редовни улог без интереса. Чл. 18. Издржавање из овога Фонда добивају удове и сирочад умрлих свештених лица од дана смрти мужа — односно оца — по одредбама овога закона. Чл. 19. Родитељи умрлих свештених лица удовог

стања, који су у овај фонд улагали нуних пет година, а нису по себи оставили децу, која би имала право на издржавање по овом закону, имају право на издржавање из овог Фонда само у том мучају ако су самохрани и тако сиротног стања, да се без ове помоћи не би могли издржавати, а неспособни су за рад. Помоћ која им се даје несме прећи ону половину суме, коју би удова и сирочад умрлог имала уживати. Конзисторија Енархијска као надлежна решава ко од родитеља умрлих свештених лица има право на издржавање из овога ®онда по поднетим доказима. Докази су, уверења: општинске и полицијске власти. Регаења конзисторије ове врсте иавршна су кад их апелаторијска конзисторија одобри. Но ако би се доцније дознало, да је стање ових родитеља у толико побољшано, да се могу издржавати, или да су до ивдржавања из овога Фонда неистинитим путем дошли, онда ће им ее таково одузети, а давци неистиних уверења узети на одговор по прописима кривичног законика. Чл. 20. Ва дуг мужевљев — одноено очев — не може се ништа из издржавања удовица и сирочади ни за извршење пресуда узети ни под забрану ставити. (§. 380, 471. тач. 9. зак. о пост. суд. у грађанским парницама), а за дугове удовица, које оне саме редовним путем учине не може се више од једне четвртине издржавања на иету цељ узети. Ово вреди и за родитеље умрлих свештених лица. Чл. 21. Уевојена и ванбрачна деца немају право на издржавање из овога Фонда. Чл. 22. Удовице и еирочад умрлих свештених лица могу издржанање уживати и изван Орбије; но у таком случају задржаваће се 5°| 0 у корист овога Фонда. Сведоџбе о способности примања издржавања морају се од срнских власти одостоверити.