Просветни гласник

564

предлог закона о основним школама

су кад за школовање ириспеда, и да између њих бира ону ко.ја ће се школовати, ако се сва школовати не би могла, имаће дужност да пази, да та деца доиста и остану у школи кроз цело време овим законом за школовање прописано, и да се пременттајем у друге школе или каквим му драго начином не извлаче из дужности школовања. Чл. 41. Деца, која би почевши течај школовања овим законом прописан прекинула га, па отишла на занат или у радионице, дужна су и после тога течај у продужној школи наставити. Мајстори или старешине радионица који приме децу ко.ја још нису измирида време за школовање пропасано, дужни ће бити децу пуштати кад им је време продужне школе походити. Чл. 42. Свако дете које буде уписано за ученика основне школе дужно је школу походити уредно. За оправдање служи бодест, немоћ или други озбиљни узроци. који се морају доставити учитељу, а он цени је ли изостанак оправдан или није. Као један изоставак рачуна се, кад дете једно пре или после по дне у школу не дође. Чешћа закашњења могу се рачунати као пола изостанка. Чл. 43. Све неоправдане изостанке учитељ је дужан саопштити школском одбору на првој седници која се састане пошто су таки изостанци учињени, а школски одбор ће родитељима или стараоцима ученика изрицати казне. За неоправдане изостанке казниће се родитељи или стараоци први пут укором, други пут новчаном казном од 4, трећи пут новчаном казном од 8, четврти пут од 10 динара, а даље у напредак удвајајући ову последњу казну, на корист школске касе исте школе. Ова одредба вреди и за продужне школе, и по томе дужност и одговорност старалаца и родитеља нростире се и на мајсторе и отарешине радионица.

Чл. 44. Школске дужности могу се опростити и из школе се иснисати деца душевно болесна, заражена каквом заразном или дуготрајном болешћу, боловањем исдабела, с недостатком иди иначе слаба толико да школске послове не могу радити без штете за своје здравље. Ако је која год од ових препрека пролазна, и дете ће се моћи уврстити у школу чим она прође. Чл. 45. Деца која се у приватним школама или приватно код куће уче ономе што је задатак основне шкоде, сматра се да су дужност школску извршида. Но школска власт, а поименце месни школски одбор који је дужан о томе се бринути, власни су удесним начином и испитом уверити се, да ли се приватном поуком врпш што је овим законом као обавезна настава прописано. У случају да се нађе противно, школска власт ће позвати родитеља или стараоца, да начин наставе своје деце поправи; ипаче ће бити позван да шаље децу у јавне школе. Ко се овоме не би хтео покорити, казниће се са 100—500 динара. Чд. 46. Деца која приватно уче по програму јавних основних школа, могу полагати испит у јавним основним школама. Таксе за те испите биће по 5 динара на корист тнколске касе за испит свакога детета а по 3 динара учитељима који испит изврше. Али нико нема ираво да у једној години положи испит из два или више разреда. Чл. 47. У иојединим разредима где сваки разред има свога учитеља, број ученика не треба да буде већи од 80; у разредима пак где један учитељ ради у два или три разреда, број ученика не треба да буде већи од 60. 0 потреби да се школе деле или учитељске снаге умножавају, одлучује министар просвете и црквених послова.