Просветни гласник

ГРЛЕА ал ИСТОРИЈУ ШКОЛСТВА КНЕЖЕВПНЕ С1БИЈЕ

569

Чл. 83. Надзорнидима који но каквом год иосду надзора у течају или на крају године школе обилазе нлаћа се дневнида од 16 динара, која се рачуна од дана одласка па до дана доласка у место становања.

Чл. 84. Овим законом укидају се : Закон од 11. Септембра 1868. год. с изменама и допунама које су касније у њему чињене. Закон о надзиравању школа од 21. Маја 1881. године, у колико се тиче основних школа. У Београду, 31. Августа 1881.

ГРАЂА ЗА ИСТОРИЈУ ШКОЛСТВА кнежевине србије

0 гаколству кнежевине Србије до сада имамо три већа рада: два од г. Милована Сиасвћа, 1 а један од г. М. Ђ. Милићевића. 2 Оба та рада од великог су значаја но нагау и онако слабу историјску књижевност. Г. Спасић обратио је сву пажњу своју на прибирање статчстичког материјали, а г. Милићевић уз то јога и на унутрашње уређсње гакола. Један и други рад почиње у главноме са 1836-том годином. Време пре те године- за обојицу је врло тамно. Истина, обојица тврде, да је и пре 1836 и у свако време било гакола у Србији, јер, као гато г. Милићевић вели, „то сведоче толики споменицл српске књижевности и културе, који се, понед толиког робљења, паљена и затирања, могоше до данас очувати".з И г. Спасић помиње „да је било школа у Србији за време владања, или боље рећи, за време војевања Карађорђева". 4 — Но ни г. Милићевић ни г. Сиасић не казују какве су то школе и колико их је и где било. 0 томе нема до сада нигде сигурних и тачних података. А где тога нема за какав историјски рад, ту саме претпоставке не могу бити од користи. Остављајући, за овај мах, оно време у животу наше школе, које је још у тамнини, решио сам се да на овом месту спасем од заборава неке и неке податке, којима ће се користити они, који стану писати потпуну исгорију нагаега гаколства. 1 Гласник друштва српске словесности. Књ. IX и XIII. 2 Гласник српског ученог друштва Књ. XXIV. 3 М. Ђ. Мнлићевић. — Школе у Србији, стр. 2. 4 Др. М. Спаснћ. — Штатистични податци школски заведенија у Књажевству србском. Стр. 10 4.

Еао гато напред рекох г. Спасић обрадио је у главноме статистички , а г. Милићевић наставни материјал. Намера је моја да подједнаку иажњу обратим на све што се школе тиче. Руковођен том мигаљу с једне, а желећи с друге стране да гато већу масу материјала сачувам од заборава — огрегаићу се о систематику на коју треба пазити при оваквом послу. Но и мени није за сада цељ, да сисгематишем историјски материјал наше гаколе. Ја хоћу да га само изнесем онаква какав се находи сачуван по разним државним архивама натпим. Да би бар некога рода у овом послу било, репшо сам се да, у овај мах, отпочнем онде где нису ни г. Снасић ни г. Милићевић почели, а то је с установљењем нарочите управе за струку просветиу.

Постање попечитељства просвете Кад су народне вође 1813 године прегале у Аустрију , Србија је била по ново турски нагаалук, којим су непосредно управљалл Турци. Па и после таков-кога устанка Србија није била мигата друго до пашалук београдски, само с том разликом што сву управу нису имали Турци. Кнез хМилош поделио је био власт између себе и београдског везира Марагали Али паше. За себе је Кнез Милош Обреновић задржао Финансијску управу, а унутрашњу војну и правну поделио је с везиром. Србија беше нодељена на нахије, а нахије на кнежине, кнежине на онгатине. У свакој нахији 73