Просветни гласник

572

грађа за историју школства кнбжевине србије

бражаја унутрашње управе, он је корачао беспре кидно нанред. Увиђајући и знајући користи од гаколе и образовања, ценећи иросветни напредак у других народа, он је три године после проглашења усгава, учинио знаменити корак на пољу просветне управе. Не беше му довољно сигурности за народно образовање у раду попечитељства, које се у неку руку могло да сматра као Филијал државнога савета. Он је хтео засебну школску управу, човека који ће се у главноме само за школу да брине. У ни једној земљи не иду реФорме оваквог рода трчећим кораком, а најмање се то могло очекивати у нас. Кнез Милош је схватио величину корака што га је намеравао учинити. Одвајајући попечитељство просвештенија од државнога савета, он је створио центар око кога треба да се окреће народно образовање, оелонац на који треба да се одупре културно напредовање целога народа. С тога је Кнез Милош сву своју владалачку пажњу поклонио овом важном чину у животу државнога развића Србије. У тој цељи он је издао неколика највиша писма, која су од значаја и који нам казују неке и неке мисли његове о овом важном кораку. Ми та писма на овом месту штаипамо. Прво писмо Кнежево о томе ово је : „НашемЂ Генерал-Ма1ору кавалеру Стефану Стефановићу, У Крагуевцу. „Да би се наивадше дв4 струке а имено Просв1тцен1е и Карантини ц^лисходно у отечеству НашемЂ уредити могле, нагали смо за добро обе ове струке, вама, као у д!лима овима наиискусни1ему и наиспособншему нодђ руковођеше предати, .збогг чега и отр4гоавамо васв одђ доакотнФ,гг зван1л ПредсАдателл Сов1та, да би тим 1 лакше ове струке кђ задоволвству Нашему одправллти могли, ко коему нам-ћренш и прилажемо вам-в овд4 |* Наставленхе и сва акта карантинска, по коима ћете, руковођеме д!ла овн предузети. „Бручававћи вамг дв! ове наиважие за отечество наше етруке; од куда и ироистичућу ползу

за род и отечество Наше, просвЈицешемг и разв!лн^мг умова младе Нагае гоности, а тако и отклонешемг заразителне од' Насг болести, сђ радоспго ожидавамо, преноручуемо вамг, да способностш и бдителност1Н) вагаомг, настоите, да се дв% ове означене струке у подобателанг свои поредакг уведу. „Точнимг настолван ^мЂ и разумнимг руковођен ^емЂ овб 1 дђла, вв1 ћете не сам^ милостђ Нагау Кнлжеску, свагда на вами почиваему умложити, но и велике заслуге за нремилни родг и отечество Нагае, задобнти." В№ 1210 9. МаЈл 1838 у Крагуевцу. МИЛ.ОПГБ ОВРЕНОВИЋЂ Кназг СрбсК1И. По запов^сти квджескои Паунт> Лнковићг СекретарЂ кнджесши. Ево га наставлеше, које се помиње у овом писму кнежевом, које се сматра као први камен у згради попечнтељства просвегатенија: НА0ТАВЛ.ЕН1Е Нагаему Генерал - Ма1ору Кавалеру, СтеФану СтеФановићу У Крагуевац. „По потреби да се дв4 наиважше струке, као етрука просв^гцешл и струка карантина, нодобателному и ц4лисходному поредку уреде, да 6б1 послужиле кг ц"ћли сво1ои прва кт> развјлни ума младежи Нагае, а друга ко отклонеши кужне заразе огв отечества Нагаегг, нашли смо за нуждно ове дв4 струке, одђ други са свимг одвоити, и едному под' руковођеше предати , и будући да васт, у струки просвђгцешл и у струки санитетскои, као наиполезшима и наинужднјима дв^ма струкама, кое су се до садг нривремено у разнимг м^стама едправлале, за наиспособшегв и наиискусшегг бнти держимо, то вручаваићи вамг руковођенје ове дв! наиважше за отечество Нагае струке, Просв г кцеше и Карантине, препоручуемо вамт., да> се ове дв!