Просветни гласник

636

како стоји са мном. Наметао вам никад нисам своје убеђен>е ; вазда сам излагао своје разлоге, напомињао сам и противничка мњења и наводио разлоге њихове, па остављао вам да бирате што хоћете. Друкчије ја не бих никад мо!ао да радим, као што нисам ни радио, А ја мислнм, да се друкчије и не може поступати према слушаоцима према којима смо не само дужни понашати се с поштовањем какво у опште доликује нрема човечијо природи, према осећању истине и према лраву сваког човека, да има свог убеђења и да се држи истине, него према којима смо дужни понашати се с поштовањем и за то што су то слушаоци све сами зрели л>уди, учитељи и учител>ке којима је ова варош повернла своје највеће благо и од којих се добру нада. Још мислим да је овакво понашање много допринело, те је ојачала воља и л>убав, те се раепламтело одушепљење за науком морам вам признати, да никад нисам видео тако свесрдне преданости к штудијама као у овом — домуа ја сам у том правцу многих доказа прибавио у потврду огсога што рекох — Ни Недељом ни нразником није било у озој школи ни једне празне собе, већ сам увек виђао толике гомилице штудената који се паштнше да се заједнички поуче још о овоме и ономе. Овде сам вндео најлепшим начином засведочену кураж н сталност убеђења, и тако вас могу уверити, да ће ми у пајпријатнијој успоменн остати многобројни учитељи и учитељке који су у ову кућу долазили и из ње изилазилч. Шта ће од сад бити — не знам. Свакако моћи ћемо онима који иза нас дођу оставити ове просторије с најбољом савешћу : да их никад нисмо обешчастили никаквом писком мншљу и никаквим нпским поступком својим. Вазда нам је стало било за тим, да идемо за светлошћу истине и да вазда знамо и осећамо шта је право и добро. Као што не могу одрећи своје потпуно признање према бечкнм учитгљима који су овде долазили да се даље у свом позиву усаврше и одавде излазили, исто тако морам одати своју срдачну захвалност оним честитим људнма који су ме толико година у дужности овде потпомагали. Господа професори су за умерену награду отправљали ову трудну и трновну службу поред пебројних и неуморних пападаја доиста с највећом преданошћу и пожртвовањем. и кад би ми било у крви да коме завидим, морао бих завидети многима од њчх на оном прпмерном понашању наставничком које сам у њих имао прилике да видим и , а им се због тога дивим. Ову ћу господу сачувати вазда у најлепшој успомени, а могу се надати да ће се и они с радошћу сећати ове школе и свог рада у њој. Ми ћемо моћи свакад, ма где да се нађемо, отворено и с мирном савешћу један другом у очи погледати. Међу нама је свакад било јаено све што смо имали, ми смо били отворени један према другом и у лепој сагласности мећу собом, као што бива свуда где л>уди знају велику цељ којој ваља да тсже; пријатељство међу лупежима не може бити дуга века. Ви пак, о томе сам уверен, овде сте склопили таквих пријатељских веза које ће трајати за цео живот. II тако се могу надати и могу желети. да ће и ова школа, и ако ја у њој не будем више боравио, цпетати и напредовати као и пређашњих година. Не смемо ни по што збрисати наду да општински одбор, који је некада овај завод подигао с тако дивном великодушношћу, неће то расположење своје спрам овс школе и на даље сачувати. Та он је сам

изреком у својој јавној седници признао, да овај завод има врло великих заслуга својих, да је показао најбољег успеха, да њему варош има да је захвална на толиким ваљаним учитељским снагама и да се због тога мора и на даље одржати. Опи пак људи који су примили па се ту почаст и дужиост да о^тваре преуређење за које налазе да је потребно овој гаколи, нсма сумње постараће се да одгопоре тој вишој дужности које су се лати.ш. II тако могу само пожелети да учитељи бечки и у напредак налазе овде извор, из кога ће црнсти не само више образовање за позив свој, него и свакидашњу, потребну храну за ојачање и весело вршењс позива свога. Ја с моје стране бар нећу се ни мало променити у убеђењима и начелима, која су позната не малом кругу људи да их ја исповедам, јер немам узрока да изневерим своја убеђења и да мењам своја начела. Оно за чим сам до сад у својој служби тежио руководнће ме и дал>е у раду, и ако у другом облику. Особито ће ми на срцу лежати школа, а нарочито она школа која је најважнија, народна школа, а тако исто и учитељи народне школе. (Одобравање). Кошко ми моје силе буду допуштале, ја ћу се труднти и од сад, да од своје стране доприносим што треба за даље образовање учитељског сталежа, и ако ће то бити у слободнијем облику но до сада, и биће ми врло мило и право, што ћу моћи н на даље делати на истом пољу, па макар за мном опет говорили, да »нисам ничији ни господар ни слуга," Ако ее моје поремећено здравље поправи, као што се надам (још ми се не умире), мислим да још ове зиме што иде држим једап течај предаван.а, која ће бити, може бити, од интереса за учи тељство. (Бурпо одобравање). Мени је стало за тим, колико ми силе допуштају, да радим у том правцу, јер јс наставнички рад свакад био мој најмилији рад, моја радост и моје опорављење. Међу тим није ми ни на крај памети, да конкуришем другим заводнма, већ то чиним за то, што држим да ће оне тешкоће, које ће се појавити с памераваном реорганизацпјом педагогиума, оставити за дуже преме неких празшша, које сам ја као »кривац« готов да попуним. Учитељи у другој једној великој вароши, у Верлину, покушавају, угледајући се на бечки педагогиум, да подигну школу у којој ће се моћи даље образовати. Истина то није један завод који подизке тако велика варош, али је свакако отпочетак за велико дело, које ће будућност довршити. — Ако ли би нас постигло још непријатније искуетво, него што је ово што смо претурили преко главе, сносчћемо га достојанствено. На сваки начин бечки ће учитељи с највећом захвалношћу и радошћу признати старање хваљеног одбора општинског, које иде на то да донесе поправке у данашњим приликама. Ја сам на крају своје данашње изјаве. Још ми је остало,. да свима вама поново изјавим своју захвалност на труду и на привржености која ми је с толиких страна засведочена и да додам да особито и господа директори и учитељи обеју вежбаоница имају великих заслуга што се тиче практичног усавршења питомаца. Па и сам верни слуга овог завода заслужује од моје стране једну реч свесрдног признања. Не верујем да се икад могао паћи у сличном положају вештији, вернији и тачнији човек. Још једном хвала вам од свега срца, и како се надам, да ћемо, ма како мутна будућност била, остати вазда бар у духовној заједници, завршујем речима: До виђења !« (Бурно одобравање).

издање и штампа државне штампарије.

одговорни уреднвк С теван Д. И оповнђ