Просветни гласник

688

ЗАИИСНИК ГЛАННОГ НРО0ВЕТНО1 САВЕТА

»Онај крај хоризонта одкуда се сунце рађа, зове се источни, а где залази западни ; где опет над овима у по дне стоји, зове се јужни, а на противној страни северни«. Уелед овакве стилизације иејасио је, на коме се месту ш'лази сунце у по дне ; израз »над овима« оуни, и пре може да се мисли, да је сунце у по дпе или над источним или над западним крајем, што се ваљда ниј; хтело, јер равнина, у којој се сунце ири рађању или заласку находи, прави са равнином у којој се сунце у по дне или у по ноћи находи, угао од 90°. На истој страни под 4. стоји: »они су одвесни на хоризонат, јер — темени круг, који се замишља кроз источну и западну тачку, зове се прави темени круг.« Према оваквом обавештењу сваки би држао, да су крузп кроз зечит зато на хоризонту одвесни, што се круг кроз источну и западну тачку зове »први теменн круг« а то је по све иогрешно. Крузи кроз зенит п осовипу хорпзонтову само су зато »одвесни на хоризонат«, што зенитна липија или »осовина хоризоптова«, стоји управно на хоризонту, а кад крузи иду кроз ту линију, онда они морају по себи да стоје на хоризонту управно. На страни С-ој стоји: »онај опет што се замишља кроз северпу и јужну тачку зове се подневични круг, а његова ноловина (од пола до пола) јест подневица илн меридијан«. Меридијан или подневак није цигде тако деФинисан, да је он половина поменутога круга; па против меридијаном се зове цео тај круг и само тако могу да се оснују познати називи : горње и доње врхумење звезда. Кад звезда пролази кроз онај део меридијана, који је над (нама) нашим хорнзонтом, онда је то горње, а кад пролази кроз онај део меридијана којн је испод нашега хоризонта, онда је то доње врхумење звездино. Свака звезда пролази два пут кроз један и исти меридијан. На страни 7-ој где се говори о привидном кретању небесних тела стоји : »Сунце, месец и звезде излазе са источне полутине хоризонтоие и залазе за западном. Они имају по томе привидно кретање од истока западу«. — Да заиста ио нашем у обичајеном изражавању сунце, месец и звезде са источне стране излазе, то стоји ; али на жалост сам тај Факт по себи, не објашњава а рпоп и то, да је то кретање које ми својим очима из дана у дан опажамо, заиста само привидно, и са оним »по томе« није никако тешкоћа а и потреба доказа савладана. Треба навести осиове, на којима би могли логично да примимо да су кретања, која ми сматрамо као доистна, у ствари само привидна, иа тек онда би могдо оно »по томе« да буде на своме месту. Коперник

не би био ни мало славан што је Птоломеов систем, а по њему и неномичност наше земље оборио, кад би се привидна кретања тако лако и само са једним »по томе« констатовати могла. На страни 8-ој стоји : „Небесни екватор дели небесну куглу тако исто у две једнаке полутине, као што дели земљин екватор земљу". Ако се неће у математичној географији објаснити који су то крузи на небу и на земљи што се зову екватори или полутари, онда ја не знам где би се то и објашњавало. Без икаквог претходног објашњења, сад се на једанпут тврди, да тај екватор дели небо тако исто као и земљу на две једнаке полутине. Сматрајући небо па и нашу земљу као СФере или лопте, ми можемо ма у коме правцу кроз средсреду једне и друге лопте да замислимо положену равнину и свагда ће ова делити и једну и другу лопту на две полутине, али ваљда то ннсу екватори у математично геограФском смислу. Исто вреди и за израз : „висина пола равна је геограФској ширини" — шта је географска ширина, то читалац није пре тога нигде у преводу нашао, и њему се непознато непознатим објашњава. На истој осмој страни стоји : »као што се небесна и земљина осовина поклапа, тако се иоклапа и равнина небесна и екваторска«. Откуда то да се те осовине поклапају, чиме се то доказује ? О осовини светској речено је на страни 7-ој само ово : »светска или небесна осовина јест замишљена права линија између светских полова« — али нигде није ни покушано, да се докаже идентичност између небесне осе и осе наше земље ; шта више ми према досадањем развићу овога превода нисмо имали прилике иигде нч да чујемо, да и наша земља има осовине читалац и не зна још која је то линија што се зове земљина осовина. Други део горњег навода : »тако се поклапа и равнина небесна и екваторска« — са свим је нејасан, јер се не каже која се равнина под »небесном« равнином разуме. Ако се хтело да каже то, да равнина небесног екватора и равнина земљиног екватора падају у једно т. ј. да су оба ова екватора представљена једном и истом равнином, онда са горњим изразом то није ни у колико постигнуто и треба све другаче објаснити. Сем тога на истој страни стоји : »као што су тропски кругови на земљи 23'/ 2 ° удал.еии од екватора, тако су исто и тропски кругови на небу«. — Овде се на један пут говори да међу тропским крузима на небу и на земљи има неке сличности, а није нигде објашњено шта су то или боље који су то тропски крузи. За што да су баш тропски крузи удаљени за 23 г / 2 °. Треба објашњења. Истина је на страни 13-ој