Просветни гласник

694

Физика, ваља школи обој набавити угледнију и потпунију збирку. Хемија је предавана без експеримената, јер школа нема хемијске лабораторије. Да би од ове науке ученици имали истинске користи, ваља што пре лабораторију набавпти. Остане ли и даље овако може се само сажаљевати труд и ученика и наставника. При предавању јестаственице ваставнпк се служи поред Шрајберових слика школскпм збиркама које су већином постале трудом наставника - предавача. Минералошка збирка, која је за школу купљена, доста је јака и довољна за гимназпју. Наставник јестаственице прибрао је 139 представника нижих животиња и стабала: кичмењака, зглавкара мекушаца и црви. Још је исти наставник прикупио и уредио хербаријум, у комеима преко хиљаду и сто врстабиљака из нишке околине. V Писмени домаЛи задаци. — Према наредби која о томе постоји домаћи писмени задаци давати су из српског и немачког језика и математике. Пошто су прегледани и поправљени, враћани су ученицима. Овде ћу изложити неколико такових задатака ич математике II разреда: Колико треба плоча од квадратпог десиметра па да се натоше простор који је дугачак 1052 м. а широк две трећине своје дужине? — Један човек има годишње 9500 динара. Одатле троши једну петину за стан, две осмине за храну, једну осамнаестину за дрва и три шеснаестине за одело. Колико му још новаца остаје за друге потребе? Купљено је у Београду 215,5 м. чоје за 837 дпн. Пренос до Ниша стаје 6,05 динара. Ио што у Нишу треба продати метар па да се добије 37 2 процента? III разред. Једна је кућа купљена за 28,500 дин. Она доноси годишње 1980 динара кирије. Колико се процепата добија на уложени капитал, кад се 125 динара одбије на оправке и плати 25 од сто порезе? —- Насљеђе од 9000 динара треба поделити тако да А добије ] / 3 , Б Ч 4 , В '/ 5 а Г остатак Али пре него што се насљеђе поделило, умре Б, те три она насљедника имају да деле и његов део у размери својих делова. Колико ће који добити ? IV разред. Да се у најпростијем облику преа х -4- у стави израз ^ ^ . Да се израз 12 а 2 — аћ — ћ' 2 х 2 —у 5 разложи на чинитеље. —■ Да се подигне на куб / 2 х 3 9 х 3 \ х — + 7~^Т~Г—Бечка фунта ама 0,56001199 оама. Изнаћи приближне вредности. — НекоЈе иза своје баште подигне зид 20° дугачак, 2° 'I/ широк. Колико му цигаља треба узима-

јући да у једиу кубну стопу вде 6 комада ? — Кад би хтели да позлатимо једну куглу којој је пречиик 2,5 дм. а сваки квадратни десиметар кошта 9 Д, колико ће коштати њена позлата? Из српскога језика у трећем разреду поред вежбања да иишу но диктирању и тражења реченица у којимаби било потврде извесних закона синтактичких било је и оваких задатака : да се догађај који се пева у песми. Марко Краљевић и Страхинић бан, напише лрозом ; — да сваки напише по једну народну нриповетку коју је у својој кући чуо и т. д. Из немачког језика давати су задаци према правилпма, која су у граматици прешли. VI. Усаех — Поред свега озбиљнога рада и великог труда појединих наставника ова школа до сада није била кадра показати успех какав се очекује од овакога завода. Није се довољно успело у већини предмета и код доста великог броја ученика, а истом по неки предмет чини сретан изузетак. Овде ћу изложити по разредима колпко ученика из ког предмета није успело довољно. Науку хришћанску слабо (и рђаво) учило је 10 ученика I и 7—II разреда; граматику српскога и старо-словенског језика 13 ученика I, 8—П, 7—III и 1—IV разреда; немачки језик 13-1, 6 —II, 7—III и 1—IV разреда; аритметику 21 тченик I, 7—II и 7— III разреда; геограФију 19 ученика I, 7—II и 2—III разреда; јеста ственицу 12—1, 3—II и 4 —III разреда; Физику 4 ученика III разреда; хемију 4 IV разреда; историју српску, алгебру и практичну геометрију по један ученик IV разреда. Има више сметња бољем напредовању ученика ове школе. Поменућу најглаваије. Месни говор доста се разликује од језика, којим се служе школа и књижевност. Основна школа, бар до сада, мало је учинила да се језик ученика поправи и обогати. Ђаци су долазили у гимназију са свим неспремни, а на пријемним испитима није се управо смело довољно строго оцењивати, јер би школа била без ђака. И сиромаштво млогога ученика помета у раду. Нарочито у почетку школске године млоги су учепици изостајали од школе, а неуредно долажење велика је сметња успевању. Но да је главна сметња оволико слабом успеху недовољна спрема, с којом ученици долазе из основне школе, види се и по томе што је највише слабих ученика у I разреду. У вишим број слабих млого опада, Надање је да ће од сада млого боље бити. VII. Ред у школи. Казне. — У овој школској години наставници су уредно походили своје часове; изостајања и задоцњавања било је тако мало да пије > вредно набрајати их. Оно двоје троје наставника,