Просветни гласник

књнжевност

737

виша разреда требало би необавезно предапати старе језике , које би изучавали сви они , који желе да уче иеторију , философију , Филологију , богословију и право, као и они, који нарочите воље за то имају. Настака у ова три виша разреда звузела би мало времена. јер с једне стране ученици тих разреда већ су одрасли, а с друге учење би се имало ограничити на граматику. Све остало оставило би се универзитету, где би проФесорп били дужни да уводе младе људе у живот старих народа у сваком погледу. Класичке студије наследиле би у гимназијама најпре немачки језик, за тим Француски и енглески, па природне науке и математика. И тако би у место данашњих разноликих завода за образовање поникла једна школа — школа будућности. (ЗЈо^ап Бг. Ои81ау, Босеп! с1ег РћПозорћЈе ап <1ег ИштетШ 2ипсћ, 2Је1 ипд \Уевеп (1ег ћиташ.ч1лбсћеп ВИс1ип§'. Уог1га§- ^ећаКеп с1еп 6. Јапиаг 1881. §г. 8 38 88. (Глогау Др. Густав, доценат ФилосоФије на универзитету циришком. »Цељ и суштипа хуманистичког образовања.« Предавање држано 6. Јануара 1881. год. 8. стр. 38). Писац најпре објашњује с историјекога гледишта нојам о образовању у опште, па затим прелази на одређивање хуманистичког образовања , које он сматра као идеал данашњега образовања , као потпуно разумевање човечанстиа и организам који вечито ностаје. Поред тога од хуманистичког образовања захтева да познавањем (ЕгкепиПиз) и радом развије све способнооти, које се у клици находе. Сам пак организам у својему развитку не може се потпуно разумети без класичких студија јер у класичкоме свету налазе се основе образовања. На тај начин већ је одређена изврсна врста школа , које би обухватиле то образовање и у којима ће на првоме месту доћи класичке студије. У другу врсту школа спада.ју оне, које су намењене потребама живота и којима превлађују математичко историјске науке. Но и у тим школама мора се унетн бар онолико хуманистичкога образовања, да би се бар главни основи

човечанства р;!3умети могли, а то се постизава наставом у историји литературе и отачаственој историји. Продавање ово вредно је прочитати. Мог12 2еШег МеШосПк с1е8 Тигпип^егпсМев. 2луеИ;е већг уегтећг1е ипс1 ит§:еап(1ег1;е Аи1'1а§-е. ВегНп 1881. 6 Нетре!, к1. 8° ип<1 304 88. (Мориц Цетлер. Методика гимнастичпе наставе. Друго врло умножено и измегБено издан>е. Берл.ин 1881 Код Г. Хемпела, мала осмина стр 304.) Да је ова књижица корнсна и добро удешена , гарантује та околност , што се после пет године по ново прештампава. Најмање је измењен специјални део, а више општи део и одељак »Примери.« Што се тиче општега дела помињемо из њега ове одељке: I о развитку гимнастике у методичком правцу; III Гимнастика у одношају ка здрављу : IX Одношај гимнастика к музици ; XVIII — XX 0 локалу за гимнастику, о сметњама које сгоје на пут гимнастици ио наставницима за гимнастику.« Сви ови одељци са свим су из нова израђени. У четвртом делу свога дела дао је гшсац , као у додатку , преглед о свима гимнастичкчм вежбањима. Ако би учитељ што посумњао о штетности каквог вежбања , одмах може у томе делу наћи објашнења , која му требају за то. У опште је распоред другога издања много бољи но што беше у првоме издању, с тога је и само оријентирање олакшано. Ова се књижица може потпуио препоручитн На крају да помеиемо један корисан каталог учила. Онсезове »ВећггшМеИ^аМо^, зуз^е .паИзсћез УеггеЈсћшз аашшШсћег Гећггш11:е1 Гиг Б1етеп1аг МШ;е1 — ипс! ћоћеге 8сћи1еп, 8сћгбс1ег, Кес1ас1;еиг с1еа »Ма^агт 1иг Иећг ип<1 ЕегптШе1«. — Ма§<1ећиг§', Гпезе 1880. Овај каталог изилази у свешчицама које стају по 79 дин. пара. У свакој свесци има три одељка: 1. Каталог учила за поједине предмете, 2. Специјални каталог накладних књижара, института и завода, 3. Огласи. Овакав каталог врло је користан за школске управе , које су удаљене од већих вароши, па се не могу упознати непосредио с новинама на пољу наставних средстава.

ВЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

I Отворање иоввх разреда у средњим гаколама Почетком ове школске годнне отворени су, на основу најновнјих измена у закону о уређењу гимназија, ови разреди у средњим школама : I У нишкој гимназији петц разред. II л алексиначкој нижој гимназији четврти разред. III » ииротској „ „ „ „ IV » свилајначкој , „ „ „ V » лесковачкој „ „ „ „

VI У Великом Градишту трећи разред. VII » ПараКину „ , VIII » Врањи нрви и други разред ниже гимназије. II Три државна питомда шиљу се на науке у стране земље Миниотар просвете и црквених послова решио је да се још ове године пошљу о државном трошку на сграну за изучавање нау.ка три питомца , и то двојица на