Просветни гласник

830

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНСТ' САВЕТА

основне школе да да општа знања за грађански живот. Тиме је искључена свака стручност, а пољском иривредом хоће да се уноси и стручно знање. За тако замашну ствар, ширење рационалније земљорадње, није пут преко мале деце, и у круговима који су позвати нарочито за то, цељ се мисли постићи увођењем ратарница, за које би довољна припрема била знање које се доноси из основне школе. Основна је школа до сада слаб резултат давала због кратког времена; сад се то време продужује, али не за то да се товаре нови предмети, већ да се .они пређашњи боље изуче. Греше они који мисле , да би се основна школа популарисала увођењем пољске нривреде. Наш сељак хоКе одмах резултат да види. Што тога до сада није било, викао је на основну школу, а мораће викати и од сад, јер нема никаквих услова за постигнуће резултата у изучавању пољске привреде. Основна ће се школа још више депопуларисати и тим пре што ће од сад трајати 6 година. Треба дакле пољску привреду изоставити и пустити је стручним школама. Љ. КовачевиК налази, да га неки говорници нису разумели, за то накнадно хоће још нешто да каже. Зар се не може нпр. иоказати деци: ако се буде стока чисто држала и тимарила, да ће дати више млека? Зар се мора баш 50 пута показати како се воћка креше и калами? Вели се, да учитељ мора имати своју краву и коња. То није баш тако преко потребно, јер неки ће имати, а неки неће. Оељаци ће се отимати, да им се покаже што боље и паметније. Исто тако, зар је тако тешко показати, како биљка не може да напредује без светлости ? Доста је стидно, кад по мислимо, да нам је иза Турака у толиким крајевима остало дивних воћњака, а ми смо и.ч упропастили. И тако има доста ствари, које се могу баш практички показати. У осталом нико не тражи и оно што не може бити. Што се може показати, нека дође, и то нарочито у V и VI разред. Ко оде у ратарску школу, њему ће добро доћи ово што буде учио из пољске привреде у V и VI разреду. И тако пољска привреда треба да остане, било под тим именом, било да се назове »оенови из пољске привреде«. Др. Панчић мисли, да је могућно наћи неку меру обима у основној школи за овај предмет, ако је бојати се сувишне опширности. Као човек који је доста предавао тај предмет на Великој Школи, и који је за време чешћег путовања по свима крајевима наше отаџбине разбирао за потребе народне и путове којима би се оне постићи могле, мисли, да би се по овоме предмету задагак основне школе могао свести на ово: 1. да дете упозна земљу коју ради ; 2. да унозна биље које обраћује ; 3. да познаје природу домаћих животиња и како их неговати ваља, и

4. да познаје потребе дома у коме живи. Опремие сиаге неће за ово недостајати, јер се и сад учи пољска нрпвреда у Учитељској Школи. Практична вежбања могу се чинпги врло лако, јер учител. и школа у сред су села, у коме има сваки дан прнлике да види оио чему дете треба обавестити, а школе ће морати своје баште имати. За то је дакле, да се овај предмет усвоји, онако као што је предложен. Известилац Др. БакиК објашњава, како је одбор испрва избрисао био пољску привреду, јер је држао да се може изучити што од ње треба у природним иаукама; но доцније повратио је овај предмет једино рад народа. Пољска привреда може се с успехом ире давати у основној школи и теоретично и практично. Деца се нир. воде у екскурсије и на тима виде много шта својим очима ; то се после у школи претреса и понавља, дакле се деца упућују да о гоме мисле и говоре. За практичку страну довољна је школска башта. Лети кад се учи ботаника, може се практички показати како се нпр. негују свилене бубе. То није ништа тешко или немогућно. Не треба узети пољску нривреду као потпуну систематичну науку : па много шта из ње може се остварити. Што се тиче израза »куКењвЂ , он се разуме као део привреде, зато је боље задржати израз »привреда«, па ту је све. После тога, Оавет одлучи са 7 противу 6 гласова, да се п иољска иривреда* усвоји по министареком предлогу.

Прелази се на 8. » Красноиис« по министарском предлогу и на 8. ^Цртање и Красноиис,«- но одборској измени. Др. Па.нчи& предлаже, да се место »Красноаис«каже иПисање," почем свако писање треба да је лепо писање. Ј. Пецић предлаже, да се каже бар леио иисање, кад се не допада реч красноиис. За израз »гшсање« није, јер се то разуме и онако у српском језику. Међу тим осећа се потреба и у државној служби за људе који лепо пишу, а и иначе није с горег, да сва деца уче лепо писати. Иосле тога, Савет одлучи да на 8. месту дође: пЦртање и иис ан>е«.

Прелази се на 9. Певање (црквено и светско). Оавет усваја по министарском предлогу. Прелази се на 10. „ Гимнастика.« П. Срећковић подсећа на предлог 1. др. Панчића да се овде дода и војно вежбање.