Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ИЗЛ&ЗИ ДЗА ПУТ сваког мосеца у свескама од 3 и више табака. цена је : за Србију 12 дин., а за Црну Гору, Бугарску, Босну, Херцеговину, Аустро-Угарску , Румунију и Турску 15 дин. на годину

П ретплата се шиље управи државне штампарије, а рукописи уррдништву.

XXV (ВАНРЕДНА) СВЕСК.А У БЕОГРАДУ, 31. ДЕЦЕМБРА 1881. ГОДИНА II НАСТАВНИ ПРОГРАМИ ЗА ГИМНАЗИЈЕ

I ПРОГРАМ ИЗ НАУКЕ XРИ11П! АНСКЕ У I И II РАЗРЕДУ ^Прииоветке из Старог и Новог завета в (од Г Б. Даничића), — ио подели старог и новог навета, т. ј. у 1 разреду да ее предају приповетке старог, а у II приповетке новог занета. У III РАЗРЕДУ „Црквено богословље" (т. ј. наука о дрквеним обредима) које се у Богословији предаје, но с тим, да се у гимназијама не предаје обавезно све, него само ови делови : а. Част ирва: „о свештеним местима или храмовима са свима. њиховим принадлежностима" (од §. 10—85). б. Част друга: „о литургији уопште" (од §. 118—119). в. Част трећа: „о празницима" (од §. 177 до 199). По себи се разуме, да би осим побројаних делова било по ученике корисно, да вероучите.ги обрате пажњу и на друге обредности, које су у том црквеном богословљу изложене, као што је н. пр. говор о богослужебним књигама, заветинама и т. п., ако т. ј. буду имали времена и могућности. У IV РАЗРЕДУ „Пространији Катихисис", но поглавито други део катихисиса с обзиром на етику или хришћански морал. Прим. Овакав програм могао Ои ое сад одмах беа лрелазног стања применити за I, II и III разред, а у IV разреду могло би се за ову школску годину предавати Црквено богословље по иримеру III разреда.

II ПРОГРАМ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА (грамативе, литердрпих ОБЛИКА и историје КЊИЖЕВНОСТи) I Г Р А М А Т И К А А. ПРВИ РАЗРЕД Општи појмоки Шта је говор. Које је матерњи језик. Које су сродни, а које туђи језици. (I. 1.) Од чега је сав говор. Како постају реченице, како речи, а како гласови. (I. 2—3.) Које је обичан, а које књижеван говор. Која наука учи о говору. Каквих има разлика у једном истом говору. Шта су наречја (дијалекти). Каквих има наречја у српеком језику. (I. 49.) Чега има у реченици. Шта је подмет, а шта прирок. Како се дознају подмет и прирок питањем. (I. 4.) Чим се исказује подмет. Шта су именице. Каквих има именица. (I. 20—21.) Чим се исказује прирок. Шта су глаголи. Каквих има глагола. (I. 29, 31—32.) Шта је проста реченица. Каквих има простих реченица. Које су неразвијене , а које развијене реченице. Које су главне, а које споредне речи или додаци. Каквих има додатака. (I. 6 — 7.) Чим се исказују додаци подметови. Шта су придеви. Каквих има придева (I. 23.) Чим се исказују додаци прирокови. Шта су прилози. Каквих има прилога. (I. 33.) Шта је спона. Чим се обично исказује снона. Које су речи онда прирок. (IV. 7.) Који глаголи могу бити споне. (IV. 8.) Које се речи могу заменити другим речима. 113