Просветни гласник

1 4 ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

А. Николићу се чини чудновато, дашколски старешина хоће да врши дужност, која му је одређена само онда кад га поставл>а министар а не и онда кад га други ко бира За то је за избор од стране учитеља. Ј. Туроман напомиње, да је учител. већ члан одбора, па ако га одбор још избере и за старешину, боји се да се тиме не породи завист у осталих учитеља. М. Миловук предлаже у том погледу, да се избор врши тајним гласањем. Вл. КариИ вели, да се не треба бојати пристрастности одбора у бирању старешине школског, јер учитељ ваља најпре да постане старешином, па онда да да уђе у одбор. Може се дакле с те стране слободно допустити одбору, да бира старешину. Арх. Дучић налази, да је оно што предлаже г. Николајевић правично и најближе духу нашег народа, јер је ван сваке сумње, да ће учитељи вазда гледати да изберу онога који је највреднијн, најтачнији и пајспособниЈи. Ј. Пецић напомиње, да је овде на средини једно практично питање, а не ко ће бити чиме одликован. Старешини је дужност да контролише рад својих колега. Тим самим он није и не може баш мио бити онима, које контролише у њиховом раду. У осталом цео наш систем управни није изборан, него се уређује озго. Ако би се овде усвојило, да се избором поставља школски старешина, било би противно овом управном систему и косило би се с наређењима која су до сад усвојена у овом закону. Др. Л. Докић примећЈЈе, да се изборни систем увлачи мало по мало. Сви чланови санитетског савета долазе у њ избором. Најпосле признато је да се лакгпе трпи и боље слуша старешина који се г избере но онај кога наметну. Известилац напомиње, да је због већих вароши потребно усвојити од одборске измене бар ово Ћ у већим варошима број старешина одређује министарл После тога Савет одлучи с 9 противу 4 гласа да се члан 61. не усвоји по министарском предлогу, а са 7 противу 6 гласова да се усвоји по одборској измени.

Прелази се на Члан 62. по мипистарском предлогу и одборској измени. Савет усваја тај члан по министарскам предлогу и с одборском изменом. Прелази се на Члан 63. по министарском предлогу и одборској измени. Приступа се гласању редом но тачкама.

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Савет усваја једногласно тачку а и 6 по министарском предлогу, тачку в са 7 противу 5 гласова по одборској измени, тачку г и д једногласно по министарском предлогу, тачку ђ с 12 противу ? гласа по министарском предлогу, и тачку е једногласно по одборском предлогу. Исто тако усвоји Савет са 7 противу 4 гласа и последњу алинеју овог члана по одборском додатку. Прелази се на Члан 64. по министарском предлогу и одборској измени. Са 7 противу 2 гласа Савет усваја овај члан но одборскоЈ измени; (двојица су били против обе редакције). Прелази се на Члан 6 5. по министарском предлогу и одборској измени. Савет усваја овај члан по министарском предлогу. Прелази се на Члан 66. по министарском предлогу и одборској измени. Без дебате Савет усваја једногласно тачке а и 6. Код тачке в предлаже П. Срећковић да губитак плате може бити само од 5—30 дана, а не чак и до 3 месеца, јер је то преголема казна за онога који има плате само по 7 гроша дневно. Савет одлучи са 6 противу 5 гласова да тачка в остане по министарском предлогу. За тачку г одлучи Савет с 9 противу 2 гласа да отпадне, по одборској измени. С 6 противу 2 гласа усваја Савет тачку д, а такође ђ и еједногласно, све по министарском предлогу. Прелази се на Члан 67. по министарском предлогу и одборској измени. Арх. ДучиК предлаже да се каже пјавља" место ма знање доставља. Др. Бакић и Ст. Д. Поиовић напомињу да ваља из овог члана изоставити речи губитак илате до десет дана сагласно ономе, што је решено код члана 34. Савет усваја члан 67. заједно с предложеним изменама. Прелази се на Члан 68. по министарском предлогу и одборској взмени. П. Срећковић пита, шта је то „ немарно вршење дужности«- и предлаже да се каже само за невршење дужности. Св. НиколајевиК предлаже да се изоставе речи све ио сразмерици своје кривице, јер је то нешто средњевековно, кад је владало начело: убиство за убиство итд., а данас се од казне тражи да се њоме човек и