Просветни гласник

78

НАУЧНА ХРОНИКА

Било је астронома у средњем веку и доцније, који су држали да Венера има месеце и то по некима два, а по некима само једног. Они су доказивали да су одиста таквог пратиоца видили кроз дурбин. Али то су биле само опсене, и они који су говорили да су видели пратиоца Венериног сигурно су видели поред ње какву другу звезду, или коју од оних малих планета (планетојида.) Месеци се на Венери могу тражити само онда, кад она пролази испред сунца. И сва најтачнија опажања чињена при пролазу њеном 17 59 и 1874 показала су да Венера нема месеца. Говорећи још о Меркуру видели смо, да није једини начин за одредбу тежине њене само брзина пратиоца. Још тамо смо иоказали да се то може израчунати и из уплива те нланете на њене суседне планете. Но тај начин није се могао примеиити за Меркура, јер је био сувише мали те је и његов уплив на суседну планету био сувише мали и неопазан. Сасвим другојаче стоји ствар овде. Венера је већа од Меркура, те и њени упливи не само да су већи него се још могу и мерити. И зајиста из уплива које Венера има на нашу земљу и Меркура, као и на комете, кад ове пролазе поред ње, нашло се рачуном, да је Венера мало лакша од земље. Ако масу замљину представимо са 1000, онда маса Венерина износи 787. Знајући запремину и целокупну тежину, можемо одредити средњу густину оне масе из које је Венера састављена : она је нешто мало мање густине од наше земље. Ако је густина земље = 1, онда је густина Венерине масе 0,905. Најпосле тежа тела на површини Венериној је опет мало мања од теже на земљи; јер ако са 1000 означимо јачину теже на нашој земљи, онда та иста снага за Венеру се може представити бројем864. — Становници Венерини су мало лакши од нас. Обртање Венере око осе. — Ако почнемо и даље особине Венерине да сравњујемо са земљиним видећемо да ћемо наћи још веће сличности међу њима. Тако на пример ако потражимо за које се време Венера један пут обрне око своје осе, ми ћемо наћи да то време износи 23 сата, 21 минут и 24 секунда. Дакле дан и ноћ на Венери траје скоро голико исто као и код нас и разлика износи само 35 минута. Ако узмемо у обзир трајање дана и ноћи на појединим местима на Венери, наћи ћемо да на екватору њеном као и на нашем увек је дан раван ноћи, и трају увек стално по 11 сати и 40 минута. Но ако са екватора Венериног пођемо према половима, северном и јужном, видећемо да дан и ноћ неће бити више једнаки, него да ће се разликовати, и та ће разлика у трајању бити тим већа што идемо ближе према ма ком полу. Зар није тако и код нас на земљи ?

Да би се дознало да ли се која планета обрће око себе, ваља да имамо ма качав знак на њој, по коме ћемо обртање познати. Ти знаци су обично поједине пеге, које могу доћи од разних узрока Такву једну пегу опазио је на Венери први Касини, и пратећи је неко време, закључио је, да се Венера обрће само око себе. Још пре два века, још године 1606., он је изра чунао трајање обртања и нашао, да оно износи 23 сата п 15 минута. Тек 1841. године италијански астроном Де Вико из дугог низа посматрања утврдиоје трајање обртања на 23 сата, 21 минут и 24 сек. Година Венерина, или време за које она сврши једно обилажење око сунца, износи 224 наших или 231 н.ених дана ; то су дани еидериски, јер се и година та зове сидериска. Ио као што смо приметили још говорећи о Меркуру, сунчана година траје један дан мање од сидерске, онда Венерина година има 230 дана сунчаних ; сунчани дан и ноћ траје 23 сата, 27 минута и 6 секунда. Ношто смо овако укратко прегледали кретање, величипу и обртање Венерино, да видимо сад каквог је она физичког састава, има ли на њој брегова као код нас, има ли атмосФеру и каква је и т. д. Брегови на Венери. — Још из првих пажљивих посматрања (кроз дурбине) опазило се, да се Венера мења по својој величини , а то долази од многих и високих ланаца планинских, који су виши и од наших Анда и Кордиљера. Мо није било довољно утврдити да на Венери има брегова ; ваљало је још и измерити њихову висину. Има једна врло велика незгода при посматрању површине Венерине кроз дурбин; незгода је у томе што је Венера сувише СЈајна, што одбија сувише бљештећу светлост, која засени очи. И Јупитер је доста сјајан, али је светлост Венерина много јача и беља. Замислимо да наше сунце шаље управне зраке на какав предео који је покривен белим песком. Са те површине одбијала би се врло јака светлост , па опет она не би била ни у половину толико јака као Венерина. Та сувише јака светлост Венерина, као што рекосмо, смета, да се тачно промотре све геограФске појединости на површини њеној. Па опет, ма колико да су незгодне околности за посматрање Венерино, има једна околност која чини те опет можемо доста тачно да разгледамо површину њену : то су њене мене, које као што знамо долазе од окретања њеног око сунца, и које су сасвим сличне менама месечевим. Јер кад Венера у свом путу око сунца дође између сунца и земље, онда је видимо као срп, који је мањи или већи према њеном положају. (Само кад је Венера између сунца и земље у правој линији, ондаје не видимо ни-